Pred nama su 3 najsmrtonosnija dana: Čuvajte se ovih datuma, tada se najviše umire

Prema podacima Američkog udruženja za srce, poslednja nedelja decembra najopasnija je u godini kada je reč o smrtnosti od srčanog udara. Na vrhu liste najrizičnijih dana nalaze se Božić, Nova godina i dan posle Božića.

Lekari upozoravaju da se tokom praznika poklopi više faktora – stres, obilna hrana, alkohol, hladnoća i neodlaženje kod lekara – što zajedno stvara savršenu oluju za srce. A upravo tada ljudi najviše oklevaju da potraže pomoć, misleći da „neće kvariti praznike“, iako svaki minut može da bude presudan.

Kardiolog dr Mič Elkind objašnjava da se svake godine u zimskim mesecima beleži porast smrtonosnih kardiovaskularnih događaja za oko 10 odsto, a baš na Božić i Novu godinu rizik skače za dodatnih 5 procenata.

Istraživanja već godinama pokazuju da januar nosi najveću stopu smrtnosti od bolesti srca. Hladno vreme sužava krvne sudove kako bi telo zadržalo toplotu, a to podiže krvni pritisak i opterećuje ceo kardiovaskularni sistem.

Međutim, povećanje rizika ne dešava se samo u hladnim krajevima. Studija objavljena u časopisu Circulation pokazala je da je u sunčanom Los Anđelesu smrtnost od koronarnih bolesti u decembru i januaru čak 33 odsto veća nego tokom letnjih meseci. Slični rezultati zabeleženi su i na Novom Zelandu, gde se Božić i Nova godina slave usred leta.

Razlozi su višestruki, ali jedan je posebno važan: ljudi tokom praznika ređe traže medicinsku pomoć.

Putovanja, nepoznato okruženje, činjenica da stariji ostaju sami kod kuće – sve to doprinosi kašnjenju u reagovanju. A upravo oni koji se ne jave lekaru na vreme najčešće završe fatalno, upozorava Elkind.

Dodatna istraživanja spominju i tzv. „efekat odlaganja smrti“ – pojavu u kojoj ljudi nesvesno „odlažu“ smrt do posle važnog datuma ili praznika, nakon čega stope smrtnosti naglo skaču. Ovaj fenomen primećen je i kod srčanih i kod drugih prirodnih uzroka smrti.

Zato stručnjaci šalju jasnu poruku:
Nikada ne ignorišite simptome srčanog udara, čak ni tokom praznika.
Bol u grudima, pritisak, gušenje, bol u ramenu ili vilici, mučnina, hladan znoj – sve su to alarmi na koje treba odmah reagovati.

Najveći broj smrtnih ishoda tokom praznika dešava se ljudima koji nisu u bolnici, što još jednom potvrđuje koliko je važno potražiti hitnu medicinsku pomoć čim se pojave prvi znaci.