Dok se bosiljak vekovima smatrao simbolom blagoslova i zaštite porodice, za bagrem su se vezivala verovanja da ga ne treba saditi u blizini kuće. Slična predanja pratila su i brezu, dok su božur i bršljan imali sasvim drugačije značenje.

Bagrem nisu želeli da vide blizu kućnog praga

Bagrem u prošlosti nije bio poželjan izbor za dvorišta. U pojedinim krajevima nazivali su ga i nerod, a prema narodnom verovanju nije trebalo da raste pored ulaza u kuću ili ispod prozora. Zbog toga su ga domaćini radije sadili na udaljenijim delovima imanja. Čak se i njegovo kalemljenje smatralo nepoželjnim.

Ovakva verovanja prenosila su se generacijama, pa je bagrem u narodnoj simbolici dobio negativnu reputaciju, iako danas ima brojne praktične i ukrasne namene.

Bosiljak je pratio čoveka od rođenja do smrti

Za razliku od bagrema, bosiljak je u srpskoj tradiciji imao posebno mesto. Smatran je svetom biljkom koja donosi blagoslov, štiti dom i porodicu, zbog čega se koristio u brojnim verskim i narodnim običajima.

Posebno je bio značajan tokom Bogojavljenja, kada se stavljao u vodu donetu sa izvora. U pojedinim krajevima koristio se i u običajima povezanim sa porodiljama i novorođenčadima. Njegova simbolika ostala je snažna do danas, pa ga mnoge porodice i dalje gaje u svojim domovima.

Božur i legenda o Kosovskom boju

Božur zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji zahvaljujući predanju o Kosovskom boju. Prema poznatoj legendi, ovaj cvet je nekada bio beo, ali je pocrveneo od krvi srpskih junaka stradalih u bici.

Zbog ove priče crveni božur postao je simbol hrabrosti, žrtve i sećanja na istorijske događaje, a njegovo značenje sačuvalo se kroz generacije.

Brezu su smatrali prokletim drvetom

Za brezu se vezivalo neobično narodno verovanje prema kojem je smatrana prokletim drvetom. Prema starom predanju, njene grane korišćene su za šibanje Isusa Hrista, zbog čega je u pojedinim sredinama imala negativnu simboliku.

Ipak, breza je ljudima bila korisna i u svakodnevnom životu. Od njenih grana pravile su se metle, kora se koristila za izradu baklji, dok se u rano proleće iz stabla sakupljao sok.

Bršljan je simbol večne ljubavi i vernosti

Bršljan je, s druge strane, u narodnom predanju predstavljao ljubav koja traje zauvek. Pošto se obavija oko drugog drveća i čvrsto se vezuje za podlogu, povezivan je sa vernošću i neraskidivim odnosima.

Njegove grančice koristile su se za pravljenje venčića, a u pojedinim krajevima njima su se ukrašavali domovi tokom božićnih praznika.

Biljke koje čuvaju tragove prošlosti

Narodna verovanja o biljkama i drveću pokazuju koliko su priroda i svakodnevni život nekada bili povezani sa običajima i simbolikom. Dok su bosiljak, božur i bršljan predstavljali blagoslov, hrabrost i večnu ljubav, bagrem i breza nosili su drugačija značenja.

Iako se danas biljke uglavnom biraju prema izgledu, mirisu i praktičnoj nameni, stara predanja i dalje su deo kulturnog nasleđa koje se prenosi sa generacije na generaciju.

Bonus video: 
poruka