Vitamin D je decenijama nosio laskavi nadimak „vitamin sunca“, ali ono što se često prećutkuje jeste da ovaj „prijatelj zdravlja“ može postati i njegov neprijatelj.
Ljudi ga uzimaju u nadi da će ojačati imunitet, sačuvati kosti i sprečiti bolesti, ali retko ko razmišlja o tamnoj strani prekomernog unosa. Lekari upozoravaju da ta strana može biti daleko opasnija od samog nedostatka.
U eri kada su police apoteka i marketa prepune dodataka ishrani, mnogi se odlučuju za vitamin D bez konsultacije sa stručnjakom. Ideja „što više, to bolje“ stvara lažni utisak da su visoke doze korisnije. Međutim, telo nije pripremljeno za takav pritisak. Za razliku od vitamina C, koji se viškom jednostavno izbacuje, vitamin D se taloži u masnom tkivu i jetri. Taj tihi proces nakupljanja može trajati mesecima, a kada dostigne kritičnu tačku, počinje da oštećuje unutrašnje organe.
Višak vitamina D ubrzava apsorpciju kalcijuma, što na prvi pogled zvuči dobro. Ali previše kalcijuma u krvi može dovesti do hiperkalcemije – stanja sa ozbiljnim posledicama. Kalcijum se taloži tamo gde ne treba: u krvnim sudovima, bubrezima, srcu i plućima. Rezultat mogu biti trajna oštećenja, arterijska kalcifikacija, srčani i moždani udar ili otkazivanje bubrega.
Sve češće se beleže slučajevi hipervitaminoze D zbog nekontrolisanog uzimanja dodataka. Problem nije samo u prevelikim dozama, već i u tome što simptomi dugo ostaju nejasni, pa ljudi ne shvate na vreme šta se dešava.
Rani znaci trovanja vitaminom D uključuju mučninu, žeđ, gubitak apetita i učestalo mokrenje. Ljudi često misle da je reč o prolaznim problemima, stresu ili višku kafe. Kasnije se javljaju ozbiljniji simptomi: slabost, bolovi u mišićima i kostima, povišen krvni pritisak i poremećaji srčanog ritma. Kada se postavi dijagnoza, šteta na bubrezima i krvnim sudovima može već biti značajna. Lekari zato ovu bolest nazivaju „podmuklom“ – jer napreduje tiho, bez jasnih upozoravajućih znakova.
Trend uzimanja ogromnih doza vitamina D posebno je izražen poslednjih godina. Na tržištu se nude preparati sa deset puta većim količinama od preporučenih, a pojedini „internet savetnici“ šire priče da su visoke doze ključ zdravlja. Upravo takav pristup vodi u zabludu, i predoziranje postaje češće od nedostatka.
Važno je znati da odraslom čoveku dnevno treba oko 600–800 IU vitamina D, dok je gornja granica tolerancije 4.000 IU. Ipak, neki suplementi sadrže i preko 10.000 IU u jednoj tableti. Redovno uzimanje takvih doza može ozbiljno ugroziti zdravlje. Često upravo oni koji žele da budu najzdraviji nesvesno postaju žrtve preterane brige o svom zdravlju.
Vitamin D i dalje ostaje važan saveznik zdravlja – ključan je za jake kosti, imunitet i opšte blagostanje. Ali ključ nije u količini, već u ravnoteži. Najbolji način da odredite potrebnu dozu jeste analiza krvi i konsultacija sa lekarom. Bez toga, suplementacija je igra na sreću – a ulog su srce i bubrezi.
Najbolji prirodni izvori vitamina D su sunčevi zraci, masna riba (poput lososa i sardine), jaja i mlečni proizvodi obogaćeni ovim vitaminom. Stručnjaci ističu da je u većini slučajeva dovoljno 15 minuta dnevno na suncu da se zadovolje osnovne potrebe organizma.
Problem je u mentalitetu „što više, to bolje“. Ljudi traže instant rešenja i veruju da kapsula može da zameni balansiran život. Zdravlje se gradi polako – ravnotežom, ishranom i umerenim izlaganjem suncu. Nijedna tableta ne može zameniti mudro upravljanje telom.
Vitamin D može biti saveznik, ali samo ako ga ne pretvorimo u neprijatelja. Njegova moć da pomogne je ogromna, ali i opasnost od štete kada ga ima previše je stvarna. Poruka je jasna: pre nego što posegnete za suplementima, proverite šta vam telo zaista treba. Zdravlje nije u količini, već u pažljivom i promišljenom pristupu.
