Iako se najčešće dijagnostikuje u dobi od 65 i više godina, a simptomi se često mogu uočiti i nakon 60. godine, neki znaci demencije se mogu pojaviti mnogo ranije i veoma je važno da ih prepoznate kako biste na vreme reagovali.
Zaborav i gubitak pamćenja su prve dve stvari koje padaju na pamet kada se pomene demencija, ali postoji niz drugih simptoma koji se mogu smatrati ranim upozorenjem da neko možda boluje od demencije, piše The Sun.
Statistike kažu da se to dešava jednom od 11 osoba starijih od 65 godina. Uprkos tome, skoro svaka četvrta osoba nema pojma koji su mogući znaci demencije, prema istraživanju ove dobrotvorne organizacije iz 2023. Demencija je krovni termin za brojna neurološka stanja koja utiču na mozak, od kojih je najčešća Alchajmerova bolest.
- Uzrokuje ga nervne ćelije koje se vremenom raspadaju, uzrokujući oštećenje mozga. To dovodi do značajnog pogoršanja kognitivnih funkcija, što nije posledica normalnog procesa starenja. Simptomi Alchajmerove bolesti obično se prvi put javljaju u šezdesetim godinama ili kasnije, ali se mogu razviti i pre 65. godine, što se smatra ranim početkom Alchajmerove bolesti. Ne postoji način da budemo sigurni koliko će brzo demencija napredovati - kaže dr Henk Svejnpol, vodeći neuropsiholog u Cignet Health Care.
Evo nekih manje poznatih ranih znakova demencije na koje treba obratiti pažnju:
1. Tantrumi u ponašanju
Nove karakteristike, kao što su povlačenje ili anksioznost, mogu biti rani znak demencije, a potencijalna agresija se može razviti tokom vremena. Abas Kanani, farmaceut u onlajn apoteci Chemist Click, kaže:
– Možete primetiti pojačanu uznemirenost, agresivnost u vidu učestalog vikanja ili vrištanja, verbalnog zlostavljanja, a ponekad i fizičkog zlostavljanja. Neke vrste demencije, kao što je frontotemporalna demencija, mogu izazvati gubitak empatije i smisla za humor, kao i bes.
Abas Kanani kaže: „Možete da pratite da li se određena ponašanja dešavaju u određeno doba dana, da li osoba može smatrati da je njeno okruženje previše bučno ili pretrpano, ili da li se ove promene dešavaju kada se od osobe traži da uradi nešto što možda ne želi da uradi. ."
2. Igra okrivljavanja
Da li vas je partner za nešto optužio, možda na neobičan način?
- Pacijenti su često paranoični, na primer veruju da ih neko krade ili da im je supružnik neveran. Može se proširiti i na rođake ili druge situacije, na primer - okrivljavanje unuka da su nešto razbili. Pacijenti takođe mogu da dožive iluzije, da imaju neobična uverenja koja nisu zasnovana na stvarnosti, pa čak i da imaju halucinacije, odnosno da čuju ili vide stvari koje ne postoje“, kaže dr Kanan.
3. Spoticanje
Možete to pripisati nespretnosti, ali dr Henk Svanepoel kaže da padovi, okliznuće i izleti mogu biti simptomi demencije.
– Možda ćete primetiti da se osoba vuče, umesto da podiže noge dok hoda, dodaje, dok dr Kanan objašnjava da demencija utiče na sposobnost mozga da percipira prostor i dubinu.
- Neko sa demencijom može imati poteškoća u prepoznavanju objekata ili tumačenju vizuelnih informacija. Mogu da postanu nestabilni i da imaju problema sa koordinacijom, jer motoričke sposobnosti poput sedenja, stajanja i hodanja počinju da opadaju - kaže on.
Pored toga, sposobnost osobe koja pada da brzo reaguje tokom pada i zaštiti se tako što se drži za ruke ili okreće telo kako bi izbegla jači udarac.
4. Problemi s novcem
Rani početak demencije može uzrokovati da osoba ima poteškoća u upravljanju svojim finansijama. Može se desiti da zaboravi da plati račune, da nije svestan stanja na računu, da ne vodi računa o tome koliko je novca potrošio, odnosno da samo izvadi karticu i plati stvari koje mu nisu potrebne, a da nema sposobnost da proceni da li je nešto preskupo.
Jednokratna akcija možda nije nešto o čemu treba da brinete, jer svi ponekad radimo nepotrebne kupovine, ali istraživanja pokazuju da problemi sa novcem mogu biti jedan od prvih znakova demencije. Istraživači iz Federalnih rezervi Njujorka otkrili su da u pet godina pre postavljanja dijagnoze demencije kreditni rejting prosečne osobe počinje da slabi, a broj propuštenih računa raste.
5. Problemi u pronalaženju reči
Ako primetite da osoba sa kojom ste nekada mogli udobno da razgovarate odjednom teško prati diskusiju, ne uključuje se ili ne može da pronađe prave reči, to bi mogli biti znaci demencije, kaže dr. Henk Svanepoel. Ovo može biti praćeno osećajem frustracije, što može izazvati tugu, ali i bes i sklonost osobe da se drži izjava koje nemaju smisla. Ljudi sa demencijom takođe mogu postavljati isto pitanje iznova i iznova i zaboravljati novonaučene informacije, ponašajući se kao da ih čuju prvi put.
- Poznato je da Alchajmerova bolest napada hipokampus, oblast u mozgu gde se čuvaju nova sećanja. Dakle, osoba neće moći da zadrži tok misli - objašnjava dr Svejnpol.
6. Osećaj nelagodnosti
Osoba koja izgleda izgubljeno, kao da ne zna šta se dešava ili joj je neprijatno u situacijama koje su mu nove, možda ovako reaguje zbog demencije.
- Kako se moždane ćelije progresivno oštećuju i pamćenje opada, to utiče na orijentaciju prema okolini. Čovek bi mogao da veruje da je još uvek u gradu iz kojeg se davno doselio, ili da je u vezi sa osobom sa kojom je davno raskinuo, kaže dr Henk Svejnpol.
7. Treba vam više vremena za spavanje
Kako se demencija razvija, mozak mora da radi više, što može dovesti do toga da osobi treba više vremena za spavanje.
- Pamćenje imena, razgovora i mesta zahteva dodatni mentalni napor za tu osobu, što može dovesti do zamora mozga, pa osobe sa demencijom teže da se više odmaraju. Osim toga, demencija remeti san noću, pa osoba može biti iscrpljena i želeti da više spava tokom dana. Takođe, ljudi sa demencijom češće se bave manje stimulativnim aktivnostima, a to može izazvati dosadu i povećati nivo pospanosti, objašnjava dr Kanan.
8. Loše navike
Među ranim znacima demencije je smanjenje brige za svakodnevnu negu, održavanje higijene i reda oko sebe. Osoba možda zanemaruje da pere zube, a da vi to niste ni primetili, što dovodi do lošeg zadaha i verovatno zubobolje. Štaviše, postoje istraživanja koja su pokazala da postoji specifična vrsta bakterije koja se nalazi u ustima, porphiromonas gingivalis, povezana sa pacijentima koji boluju od Alchajmerove bolesti, kao i od reumatoidnog artritisa.
Dr. Smita Mehra, glavni stomatolog u stomatološkoj ordinaciji Neem Tree, kaže: „Prevencija je ključna kada je u pitanju smanjenje šanse da porphiromonas gingivalis raste u usnoj duplji. Ako ga nema, kao kod ljudi koji razviju demenciju, brzo će se razviti. Zbog toga osobe koje pate od demencije treba redovno da posećuju stomatologa, kako bi se sprečilo propadanje zuba usled nehigijene.
Kako možete pomoći?
Ako neko koga poznajete pokazuje znake demencije, ohrabrite ga da poseti svog lekara opšte prakse kako bi razgovarali o tome. Dobro je da neko otprati osobu od rane demencije do lekara, da joj pomogne u prisećanju nekih detalja. Imajte na umu da ovakav razgovor može biti neugodan, jer se dotična osoba može osećati kao da naglo stari i plaši se kako bi mogla izgledati njihova budućnost. Plašiće se da zatraži pomoć, da ne bi bila smeštena u instituciju. Ako ste član porodice i neko ko je odgovoran za tu osobu, razmislite unapred o tome koji bi mogao biti vaš odgovor na ova pitanja.
Kada razgovarate, izaberite mesto koje vam je poznato i ostavite dovoljno vremena da ne morate da žurite sa razgovorom. Ako osoba i dalje nerado ide kod svog lekara opšte prakse, naglasite da možda nije reč o demenciji i da je važno proveriti da nije još jedan zdravstveni problem. Zato bi trebalo otvoreno da razgovarate sa svojim lekarom o simptomima koji su prisutni i kako su se razvili, i prihvatite ako vas pošalje na krvne pretrage kako biste isključili druga stanja.
Dnevnik simptoma, ako ga vodite, može značajno pomoći u tome, jer osoba možda nije svesna ili zaboravila stvari koje su se desile. Ako postoje prave sumnje da je u pitanju demencija, pokušajte da se povežete sa udruženjima koja okupljaju pacijente i članove porodice kako biste dobili što više informacija i saveta kako da rešite neke svakodnevne probleme.
Bonus video: