Nedavno je preminula zvanično najstarija osoba na svetu Marija Branjas Morere - u 117. godini. Iako bi mogla da inspiriše mnoge da razmišljaju o tajnama izuzetno dugog života, naučnici kažu da bi bilo najbolje izbegavati savete o dugovečnosti od samih stogodišnjaka.
Prema vebsajtu Ginisove knjige rekorda, Marija Branjas je verovala da je njena dugovečnost rezultat „reda, mira, dobre veze sa porodicom i prijateljima, kontakta sa prirodom, emocionalne stabilnosti, života bez brige, bez žaljenja, sa puno pozitivnosti i držanja podalje od toksičnih ljudi“, piše Guardian.
Međutim, Ričard Faraher, profesor biogerontologije na Univerzitetu u Brajtonu, rekao je da zapravo naučnici još uvek pokušavaju da razjasne zašto su neki ljudi živeli preko 100 godina.
I naglasio da zasad o tome postoje dve glavne teorije i da se one međusobno ne isključuju.
Prva teorija je, kako kaže, da su neki pojedinci u suštini samo imali sreće. Drugim rečima, samo zato što su stogodišnjaci imali određene navike, to ne znači da su te navike uslovile njihovu dugovečnost – greška u logici poznata kao „pristrasnost preživljavanja“.
„Samo zato što je neko preživeo pušenje 60 cigareta dnevno ne znači da je pušiti 60 cigareta dnevno dobro za bilo koga“, rekao je Faraher.
Druga teorija jeste da stogodišnjaci imaju specifične genetske karakteristike koje su im omogućile da žive dug život - postali su otporniji zbog genetike.
2 terorije imaju isto upozorenje
Faraher je kazao i da obe teorije, međutim, imaju isto upozorenje:
„Nikada, nikada ne slušajte savete o zdravlju i načinu života od stogodišnjaka", a zatim dodao: „Ono što vidite kod većine stogodišnjaka veći deo vremena jeste da ne vežbaju mnogo. Često je njihova ishrana prilično nezdrava“, napominjući da su neki stogodišnjaci bili i pušači.
„To je u suprotnosti sa mnogim epidemiološkim dokazima koje imamo o tome kako da produžite vaš očekivani životni vek“, rekao je on, dodajući da je jedno veliko istraživanje pokazalo da ako ne pušite, a vežbate, pijete umereno i jedete pet porcija voća i povrća dnevno - to bi moglo da produži očekivani životni vek do 14 godina, piše Sensa.
„Činjenica da stogodišnjaci rade mnoge od nezdravih stvari i još uvek žive govori da su ili srećni ili obično obdareni dobrom genetikom“, rekao je on.
Marija je dobila genetski bingo
Marija Branjas je priznala da je sreća odigrala ulogu za njen dug život, dok je njena ćerka Roza Moret to pripisala genetici. „Ona nikada nije otišla u bolnicu, nikada nije slomila nijednu kost, dobro je, nema bolova", rekla je Roza regionalnoj katalonskoj televiziji 2023. godine.
Faraher je dodao da bi mnoge od razmatranih mogućnosti zašto stogodišnjaci žive duže zapravo mogli biti primeri obrnute uzročnosti.
Na primer, ideja da vam pozitivan mentalni stav može pomoći da živite veoma dugo mogla bi, barem delimično, da bude ukorenjena u tome što su ljudi bolje raspoloženi zato što su zdravi. „Kada ste poslednji put imali zaista pozitivan mentalni stav i zubobolju?“, pita se.
Nije sve ipak u sreći
Dok bi na individualnom nivou doza sreće mogla pomoći da se objasni zašto neki ljudi žive preko 100 godina, stručnjaci kažu da postoje dobro poznati faktori koji mogu pomoći da se produži očekivani životni vek na nivou populacije, uključujući poboljšanja zdravstvene zaštite i higijene.
„Od pre oko 100 godina vidimo ogroman napredak u očekivanom životnom veku vođen smanjenom verovatnoćom da deca umru“, rekao je Dejvid Sinkler, izvršni direktor Međunarodnog centra za dugovečnost, napominjući da se to uglavnom svodi na vakcinaciju i čistu vodu.
Bolje vakcine protiv gripa i bolji lekovi pomogli bi da se produži životni vek starijih ljudi. Ali, Sinkler kaže da vlade takođe moraju da preduzmu mere kako bi pomogle pojedincima da donesu zdravije odluke i izbore koji bi im pomogli da žive duže – a mnogi ljudi žive u sredinama u kojima je teško vežbati, dobro jesti ili izbegavati zagađenje.
Međutim, čak i ako osoba doživi trocifreni rođendan, to ne znači nužno da će ga proslavti s balonima i fantastičnom rođendanskom tortom. Iako su vesti o stogodišnjacima obično optimistične, često se vremešni pojedinci suočavaju sa izazovima kao što je dugogodišnji život u samoći.
„Stvarnost nije uvek tako pozitivna kao što se čini“, zaključio je Sinkler.
