Jedno od predavanja na Univerzitetu Stanford bilo je o povezanosti uma i tela – o vezi između stresa i bolesti. Profesor, šef katedre za psihijatriju na Stanfordu, rekao je da je jedna od najboljih stvari koje muškarac može da učini za svoje zdravlje da bude oženjen, dok je za ženu jedna od najboljih stvari koje može učiniti za svoje zdravlje da neguje prijateljstvo sa svojim prijateljicama.
Isprva su se svi smejali, ali on je bio ozbiljan. Žene se međusobno povezuju veoma drugačije od muškaraca i obezbeđuju jedan sistem podrške koji im pomaže da se nose sa stresom i teškim životnim problemima. Na fizičkom nivou, vreme provedeno sa prijateljicama povećava ženama nivo serotonina – neurotransmitera koji pomaže u borbi protiv depresije i može doprineti osećaju opšteg dobrog stanja. Žene znaju da podele osećaje s drugima, dok muškarci često grade druženja oko aktivnosti.
Oni retko sede sa prijateljem i pričaju o tome šta osećaju u vezi s nekim stvarima ili šta im se dešava u ličnom životu. Posao? Da. Sport? Da. Auto? Da. Ribolov, lov? Da. Ali osećaji? Retko. Žene to rade stalno…
Dijele šta im je u duši sa svojim sestrama/majkama, i očigledno je da je to jako dobro za njihovo zdravlje. Profesor je rekao da je vreme provedeno s prijateljicom isto toliko važno za opšte zdravlje žena koliko i trčanje ili gimnastika.
Postoji tendencija da se misli kako dok “vežbamo” radimo nešto korisno za svoje telo, ali dok se žene druže međusobno, ne gube vreme i ne moraju biti aktivnije angažovane – to nije tačno. U stvari, profesor je rekao da je nemogućnost stvaranja i održavanja kvalitetnog ličnog odnosa s drugim ljudima opasna za fizičko zdravlje žena!
Zato, ako žena izađe da priča s prijateljicama, treba je tapšati po leđima i čestitati joj što radi nešto dobro za svoje zdravlje!
Žene su u stvari jako, jako srećne.
Zato, nazdravimo prijateljstvu… Očigledno je to odlično za naše zdravlje.
Hvala svim ženama u mom životu koje su mi pomogle da ostanem zdrava, srećna i voljena.
