Stogodišnjaci su primer uspešnog, kvalitetnog starenja, često imaju manje hroničnih bolesti i održavaju nezavisnost u svakodnevnom životu sve do svojih devedesetih. Dok genetika doprinosi dugovečnosti, faktori koji se mogu promeniti čine više od 60 odsto „uspešnog” starenja.
Faktori koji doprinose da se doživi stota
Raznovrsna ishrana sa kontrolisanim unosom soli
Stogodišnjaci i skoro stogodišnjaci obično imaju uravnoteženu i raznoliku ishranu. Istraživači sa Univerziteta u Sidneju su otkrili da su u proseku unosili između 57 i 65 procenata kalorija ugljenih hidrata, 12 do 32 procenata proteina i 27 do 31 procenata masti.
Njihova ishrana uključuje osnovnu hranu kao što su pirinač i pšenica, voće, povrće i hranu bogatu proteinima poput živine, ribe i mahunarki, uz umerenu potrošnju crvenog mesa.
Ovaj način ishrane, sličan mediteranskoj ishrani, povezan je sa manjim rizikom od oštećenja fizičke funkcije i smrti.
Poželjni unos soli je u okviru preporuke Svetske zdravstvene organizacije od manje od dva grama natrijuma dnevno (što odgovara količini od oko pet grama soli).
Naučnici iz Australije su otkrili da su osobe sa većim unosom soli (oni koji su preferirali slanu hranu ili dodavali dodatnu so u obroke) imali 3,6 puta veći rizik od oštećenja neke fizičke funkcije u poređenju sa onima koji nisu preferirali so.
Praktično, ovi nalazi sugerišu da treba da uključimo dosta integralnih žitarica, korenastog povrća, pasulja, mahunarki, voća i povrća u našu ishranu, minimiziramo potrošnju crvenog mesa i da se odlučimo za nemasno meso živine, ribe i proteine na bazi biljaka, i ograničimo so u našoj hrani, prenosi RTS. Manja upotreba lekova
Stogodišnjaci nisu oslobođeni hroničnih bolesti, ali ih obično razviju mnogo kasnije od prosečnih odraslih. Više od polovine ljudi u studiji istraživača iz Sidneja, imalo je uobičajene probleme kao što su hipertenzija (visok krvni pritisak), demencija ili neko kognitivno oštećenje.
Otkrili su da su ljudi koji su učestvovali u studiji, uzimali u proseku 4,6 lekova. Najčešće korišćeni lekovi su lekovi za krvni pritisak i oni za srčana oboljenja. Ljudi koji nisu stogodišnjaci uzimali su u proseku 6,7 lekova.
Polifarmacija se često definiše kao uzimanje pet ili više lekova istovremeno i uobičajena je kod starijih osoba. Neodgovarajuća polifarmacija je povezana sa povećanim rizicima od neželjenih efekata kao što su padovi, kognitivno oštećenje, pa i hospitalizacija, zbog štetnih interakcija lekova.
Iako vrsta ili broj prepisanih lekova možda nije pod kontrolom pacijenta, važno je da lekari prepisuju lekove samo kada je to neophodno, u potpunosti informišu pacijente o prednostima i rizicima i redovno revidiraju, ako je potrebno, planove lečenja. Dobar san
Kvalitet i količina sna utiču na imuni sistem, hormone stresa i kardiometaboličke funkcije, te tako utiču na pojavu gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Dobar san je povezan sa dubokom starošću, dobrim zdravljem i manjim rizikom od hroničnih bolesti.
U analizi koju su sproveli Kepelr i Sačdu, 68 odsto stogodišnjaka je bilo zadovoljno kvalitetom svog sna. U istraživanju o zadovoljstvu spavanjem odraslih u 13 zemalja 2020. godine, zadovoljstvo se kretalo od 29 do 67 procenata.
Optimalno trajanje sna je između sedam i osam sati po noći. Saveti za postizanje boljeg sna uključuju održavanje redovne rutine spavanja, stvaranje mirnog okruženja, redovno vežbanje i upravljanje stresom. Životna sredina
Više od 75 procenata stogodišnjaka i skoro stogodišnjaka u studijskom pregledu živelo je u ruralnim područjima. To je obrazac koji se ogleda u "plavim zonama", oblastima poznatim po visokoj koncentraciji stogodišnjaka, kao što su Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji, poluostrvo Nikoja u Kostariki i Ikarija u Grčkoj.
Ovo može biti delimično povezano sa vezom između prirode i zdravlja i blagostanja. Na primer, izloženost zelenim površinama je povezana sa nižim stresom, depresijom, krvnim pritiskom, dijabetesom tipa 2 i srčanih bolesti, što potencijalno povećava očekivani životni vek, prenosi Blic.
Istraživanja takođe pokazuju da su izbegavanje cigareta, alkohola ili umereno konzumiranje pića, fizička aktivnost i održavanje društvenih veza važni za povećanje šansi osobe da doživi 100 godina.
Članak je objavljen u časopisu The Conversation, a preneo ga je ScienceAlert.
Bonus video:
