Rizik od demencije može se povećati kako starite ako nemate dovoljno sporotalasnog sna.
Ljudi stariji od 60 godina imaju 27 odsto veće šanse da razviju demenciju ako izgube samo jedan procenat dubokog sna svake godine, pokazalo je istraživanje iz 2023.
Sporotalasno spavanje je treća faza ciklusa spavanja od 90 minuta, koji traje oko 20 do 40 minuta. To je faza u kojoj se najviše odmaramo, u kojoj se usporavaju moždani talasi i rad srca, a krvni pritisak pada.
Dubok san jača mišiće, kosti i imuni sistem i priprema mozak da apsorbuje više informacija. Studija iz 2023. pokazala je da su pojedinci sa promenama u mozgu povezanim sa Alchajmerovom bolešću imali bolje rezultate na testovima pamćenja kada su imali više spavanja sporog talasa (NREM).
„Sporotalasni san, ili dubok san, podržava mozak dok starimo na mnogo načina, a znamo da san povećava uklanjanje metaboličkog otpada iz mozga, uključujući olakšavanje uklanjanja proteina koji se nakupljaju kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću, “ neuronaučnik Metju Pase sa Univerziteta Monaš u Australiji, za Science Alert.
„Međutim, do ove studije, smo bili nesigurni u vezi sa ulogom sporotalasnog sna u razvoju demencije. Naši nalazi sugerišu da gubitak sporotalasnog sna može biti faktor rizika za demenciju koji se može promeniti."
Dr. Pase i kolege iz Australije, Kanade i SAD ispitali su 346 učesnika Framington Heart Study koji su završili dve studije spavanja tokom noći između 1995. i 1998. i između 2001. i 2003. godine, sa prosečnih pet godina između perioda testiranja.
Ova kohorta u zajednici, koja nije imala podatke o demenciji u vreme studije od 2001. do 2003. godine i koja je imala više od 60 godina 2020. godine, dala je istraživačima priliku da sagledaju odnos između dva faktora tokom vremena upoređivanjem skupove podataka iz dve detaljne polisomnografske studije o spavanju, a zatim smo pratili demenciju među učesnicima do 2018. „Koristili smo ih da ispitamo kako se spori san menja sa godinama i da li su promene u procentu sporotalasnog sna povezane sa rizikom od demencije do 17 godina kasnije", rekao je Pase.
Tokom istraživanja zabeležena su 52 slučaja demencije
U 17 godina praćenja, među učesnicima su zabeležena 52 slučaja demencije. Nivoi sporotalasnog sna učesnika zabeleženi u studijama spavanja su takođe ispitani na povezanost sa slučajevima demencije. Uopšteno govoreći, utvrđeno je da se njihova stopa sporotalasnog sna smanjuje od 60. godine nadalje, pri čemu je ovaj gubitak dostigao vrhunac između 75. i 80. godine i nakon toga se izjednačavao.
Upoređujući prvu i drugu studiju spavanja, istraživači su otkrili vezu između svakog procentnog poena godišnjeg smanjenja sporotalasnog sna i 27 odsto povećanog rizika od razvoja demencije. Taj rizik se povećao na 32 procenta kada su se fokusirali na Alchajmerovu bolest, najčešći oblik demencije.
U Framington Heart Study, oni su izmerili višestruke zdravstvene podatke tokom vremena, uključujući gubitak zapremine hipokampusa (rani znak Alchajmerove bolesti) i uobičajene faktore koji doprinose kardiovaskularnim bolestima. Nizak nivo sporotalasnog sna je povezan sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, uzimanjem lekova koji mogu uticati na san i posedovanjem APOE gena, koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću.
„Otkrili smo da je genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest, ali ne i zapremina mozga, povezan sa ubrzanim padom sporotalasnog sna“, rekao je Pase.
Iako su to jasne veze, autori napominju da ova vrsta studije ne dokazuje da gubitak sporotalasnog sna uzrokuje demenciju, a moguće je da moždani procesi povezani sa demencijom uzrokuju gubitak sna. Da bi se u potpunosti razumeli ovi faktori, potrebna su dodatna istraživanja.
Bonus video: