Sa pojavom prvih sunčanih dana, mnogi su se zapitali da li treba da nastave da piju i dalje Vitamin D, s obzirom da je pomenuti vitamin poznat i kao "vitamin Sunce"?
"Najkvalitetniji i najbolji izvor vitamina D se dobija upravo preko sunca, ali ovo sunce koje sada dolazi, nije sunce koje će nam pomoći da stvorimo vitamin D. Da bi se vitamin D stvorio treba da budemo duže vremena na suncu, da nam veći deo tela bude izložen suncu. Da to bude između 11h i 14h, ali ne smemo da preteramo sa tim UV zračenjima koji umeju da budu veoma opasni. Da bi sunce i holesterol, koji je uslov za svaranje vitamina D u našem telu, stvorili taj vitamin, potrebno je da duže vremena budemo izloženi, a mi to slabo možemo jer smo u "prolazu" i obučeni", kaže doktor Predrag Nenadić, nutricionistu.
Gojazne osobe sabo sintetišu D vitamin i pitom ga više troše. Takođe i starije osobe slabije sintetišu D vitamin i zato je neophdno da ga nadomešćuju suplementima.
Koliko možemo vitamin D da unesemo preko hrane?
"Preko hrane se vitamin D slabo unosi u organizam. Malo ga ima u namirnicama, a i tamo gde ga ima, slaba mu je resorpcija. Najviše ga unosimo unosimo preko suplemenata, Vitamina D i preko sunčevih zraka koje uz pomoć holesterola u telu stvaraju pomenuti vitamin. Vitamin D je prisutan u masnoj ribi, ostrigama, škampama, u ribljem ulju, u žumancetu, u goveđoj jetri, pečurkama... Ali to sve nije dovoljno da bi se stvorilo dovoljno vitamina D, neophodnog za naše telo."
Da li postoje vitamini koji ne smeju da se uzimaju zajedno sa Vitaminom D? Da li jedan uništava drugi?
"To zavisi od pojedinca, nismo svi isti. Kad pijemo Cink i ostale minerale, postoje neke kontraidikacije, ali to sam organizam rešava. Teško dolazi do trovanja sa D vitaminom. Čak i oni čuvari sa plaže, koji imaju preko 120 mnimola vitamina D u krvi, pa nisu imali problem sa trovanjem. Vitamin D nije opasan. Vitamini su mikroelementi koje naš organizam sam reguliše. Naš organizam je sposoban da odredi šta mu je potrebno, a šta nije. Normalno je da mi, kada preteramo sa nečim, možemo da izazovemo nepovoljnu situaciju. Za sada nema naučnih studija koje kažu da je Vitamin D opasan ili otrovan. A s druge strane, sve naučne studije govore da je neophodan"!
Godinama se smatralo da je on potreban zbog normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi, što je neosporno za očuvnje naših kostiju. Međutim, kasnije se ustanovilo da ima daleko širu i ozbiljniju ulogu u našem organizmu.
Unošenje vitamina topivim u mastima (A,D, E i K) istovremeno može da uspori apsorpciji ostalih. Treba ih uzimati u razmacima od dva sata, ali ovo se najviše odnosi na asorpciju vitamina K."
Dnevno je potrebno da u našoj krvi postoji 70 minimola vitamina D u krvi, ali većina ljudi ima daleko ispod te doze. Neophodna dnevna količina od 4000 jedinica je nešto što je minimum da unesemo u telo."
Nedostatak vitamina D, sve više je prisutan kod dece tinejdžerskog uzrasta. Da li je to posledica sedenja u kući, za kompjuterom?
"Nekada su deca trčala bosa i polugola po suncu, celo leto bila napolju igrajući se od izlaska do zalaska sunca. Danas deca, do izlaska do zalaska sunca, igraju se za kompjuterom, zatvoreni u četiri zida. Noć su zamenili za dan. To je problem koji će biti dalekosežan po zdravlje dece."
Kako primetiti da je došlo do nedostatka vitamina D?
"Smanjeni nivo vitamina D se manifestuje kroz česte glavobolje, migrene i prolive. Veći neostatak vitamina D se maifestuje kroz pojačan umor, opštu slabost, bolove u kostima, depresiju, česte prehlde i infekcije. Uzok nedostatka vitamina D mogu biti i bolesti jetre, bubrega, Kronova bolest, celijakija, kao i neki lekovi: barbiturati i antikonvulzivni lekovi. Kao što sam već rekao, Vitamin D učestvuje u preko 200 metaboličkih procesa i svi ti procesi mogu da izazvou određene kontraidikacije koje mogu da budu štetne.Preterano unošenje vitamina D može da izazove stvaranje kamena u bubrezima."
Možda vas zanima…
povezane vesti
