Masnu jetru većina povezuje sa konzumiranjem alkohola, ali to nije potpuno tačno. Taj organ ima vrlo nezahvalan zadatak jer prerađuje sve otrove koje unesemo u organizam. Iako se najbrže regeneriše u našem telu, najlakše se i oštećuje, uglavnom našom zaslugom. Gastroenterolog dr Srđan Marković je u emisiji "150 minuta" upozorio je na slaninu i kajmak, objasnio šta se dešava kada jetra ne može da se regeneriše i kako izgleda jedan simptom koji može da ukaže na problem.
"Jetra je tu i radi svoj posao, veoma je važan vitalan organ. Ona uklanja sve toksine koji su mahom porekla iz creva. Krvotokom dolaze do jetre, tu se prečišćavaju i dalje idu u sistemsku cirkulaciju. U ljudskoj prirodi jeste da se preteruje sa masnom hranom. Ljudi misle da hrana nije ukusna ako nije masna", rekao je gastroenterolog i upozorio na obrok koji Srbi obožavaju.
"Ljudi pribegavaju kajmaku istovremeno sa slaninom i to je vrlo, vrlo punomasan obrok koji je bogat zasićenim kiselinama i zasićenim mastima koje su štetne i mogu da se natalože u jetri više nego što treba. Ukoliko se natalože više od 5 odsto ukupne težine jetre, onda pred sobom imamo čoveka koji ima masnu jetru", rekao je dr Marković.
"Genetika utiče na svaku bolest, tako i ovde. Postoje genetske bolesti koje kao posledicu imaju masnu jetru. Postoje bolesti nagomilavanja masti u jetri koje su jako retke, ali kod takvih pacijenata je jedino rešenje transplantacija jetre. U krajnjim fazama bolesti jetre, gde ne postoji način da se jetra regeneriše, nažalost, završaju se cirozom jetre i tu nema drugog leka osim transplantacije jetre. Moramo da podižemo svest o tome koliko je transplantancija jetre važna", rekao je doktor.
Za koliko se jetra vraća u prvobitno stanje?
"Genetski je predodređen momenat koliko jetra može da trpi. Čovek ne treba stoprocentno da ukine masti iz ishrane. Masti su jako važan vitalan sastojak organizma, ali ne sme se preterivati. Ukoliko čovek balansira svoju ishranu, jetra može da se izregeneriše, da se od 3 do 6 meseci vrati u prvobitno stanje. Ako čovek nastavi i jetra počinje da trpi, a mi znamo da je to kada kroz laboratoriju vidimo poremećaje u funkciji, da tkivo jetre počinje da propada i povišene transaminaze, onda vidimo da se dešava nealkoholna masna bolest jetre koja je opasna i može da dođe do stadijuma ciroze. Tada je jedino rešenje transplantacija jetre", rekao je gastroenterolog, a prenosi Mondo.
Simptoma nema, ali jedan može da ukaže na problem
"Masna jetra ne daje simptome. Kod svakog trećeg čoveka vidimo svetliju jetru koja ukazuje na veću akumulaciju masti. Tu nemamo simptome. Kada jetra počinje da trpi, može da se javi bol ispod desnog rebarnog luka, ali redovnim laboratorijskim nalazima otkrivamo da li jetra trpi i zašto je masna. Može da bude masna zbog prekomerne upotrebe masnoća u ishrani, zbog povišenog holesterola, povišenih triglicerida, kod dijabetičara često postoji masna jetra, može da bude kod virusnih hepatitisa. Kad imamo povišene transaminaze i masnu jetru, moramo da isključimo virusni hepatitis. U medicini ćete izlečiti problem samo ako rešavate uzrok, a ne posledicu. Ako je uzrok masne jetre neregulisana šećerna bolest, onda morate da rešavate šećernu bolest. Uvek treba misliti na uzrok bolesti da biste rešili problem", objasnio je gastroenterolog dr Srđan Marković.
