Variranje krvnog pritiska najčešći je problem u kardiologiji. Britanski stručnjaci su tokom svog istraživanja pregledali 8.000 osoba koje su pretrpele srčani udar. Ustanovili su da su pacijenti koji su stalno imali promenjiv krvni pritisak šest puta skloniji moždanom udaru nego ispitanici sa konstatno povišenim pritiskom.
"Obično se ignorišu povremeni skokovi pritiska kao neka vrsta slučajnosti, što je pogrešno, oni su zapravo informativni. Osobe koje uglavnom nisu lečene od hipertenzije mogu biti izložene većem riziku od moždanog udara“, objasnio je doktor Piter Rotvel iz bolnice „John Radcliffe“ u Oksfordu.
"Visok pritisak može da prođe i asimptomatski, zbog čega se često zove i tihi ubica. Zato savetujemo ljudima da proveravaju krvni pritisak i tako steknu sliku kako im se kreće pritisak. Glavobolja je najčešći simptom promene pritiska. Kada je u pitanju nizak pritisak, najčešći simptomi su pospanost, ošamućenost, vrtoglavica prilikom ustajanja, pa čak i nesvestica“, objašnjava doc. dr Nemanja Đenić, načelnik Klinike za urgentnu internu medicine na VMA.
Dr Đenić, ističe da su lekari ovih dana, kad su temperature bile gotovo prolećne, zabeležili dvostruko više pacijenata sa infarktom, uključujući čak i mlade ljude koji su u riziku.
Česti simptomi uzrokovani oscilacijama krvnog pritiska proteklih dana bili su neurološke prirode, bol u grudima i malaksalost. Redovno merenje krvnog pritiska daće najbolji uvid u stanje i kako se ono treba tretirati lekovima.
Prva pomoć u slučaju niskog krvnog pritiska jeste da se legne ili sedne da bi se sprečila mogućnost pada, konzumiranje obične ili mineralne vode zajedno sa nečim slanim.
Kada je u pitanju visok pritisak najbolje je imati neke od lekova koji brzo deluju, što bi trebalo uraditi samo u akutnim slučajevima.
„Kod uzimanja takvih lekova trebalo bi da se konsultujete sa svojim doktorom. Oni su veoma efikasni i mogu spustiti krvni pritisak za 15 do 20 minuta“, kazao je Đenić za RTS.
Za hronične bolesnike savetuje da prepisanu terapiju uzimaju redovno i da redovno mere krvni pritisak.
Uzroci promena arterijskog pritiska
Stres, fizički napor, strah, uzbuđenje, kao i nagla promena vremena mogu da dovedu do promene arterijskog pritiska.
Simptomi koji ukazuju na pad krvnog pritiska najčeće su: slabost, gušenje, preznojavanje, malaksalost, nesvestica, dok su bol iza grudne kosti, glavobolja, mučnina i povraćanje, znak da je došlo do njegovog porasta.
Nagla promena temperature vazduha dovodi do širenja krvnih sudova i smanjene koncentracije kiseonika. Posledica ovoga su česte varijacije krvnog pritiska, koje mogu da dovedu do infarkta srca i moždanog udara.
Ako pritisak oscilira od 15 do 20 milimetara živinog stuba nema razloga za zabrinutost. Međutim, ukoliko on prelazi 139/89mmXg, to znači da je van granica normale. Ukoliko krvni pritisak često „preskače“ ove vrednosti to ukazuje na hipertenziju koja zahteva terapiju lekovima.
Oscilacije pritiska može da bude veoma opasna za osobe koje su već imale moždani ili srčani udar. Nagli porast gornjeg pritiska povećava rizik od ponovnog infarkta, dok skok donjeg može da izazove šlog. Osobe koje imaju hipertenziju treba posebno da obrate pažnju.
Normalizacija krvnog pritiska
Za normalizaciju krvnog pritiska potrebno je, pored terapije, imati u vidu stil života koji osoba vodi. Nekih starih navika se treba rešiti i uvesti nove.
Pušenje šteti arterijama, izaziva visok krvni pritisak i ima generalno loš uticaj na zdravlje, tako da se te navike treba rešiti.
Promena načina ishrane je takođe važna, konzumirajte više voća, povrća i integralnih žitarica, a smanjite ili potpuno eliminišite dodatne šećere i prerađenu hranu.
Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta, kao što je hodanje, je od velikog značaja za kardiovaskularni sistem. Ova aktivnost se preporučuje najmanje 5 puta nedeljno, po 30 minuta dnevno.
Pronađite zdrave načine da se oslobodite stresa: Meditacija, vežbe dubokog disanja ali i tehnike za upravljanje stresom mogu vam pomoći da izbegnete porast krvnog pritiska.
Smanjite unos soli, jer prekomerno slana hrana može da izazove nagli porast krvnog pritiska.
Kofein takođe treba svesti na minimum, jer on može dovesti do privremenog porasta krvnog pritiska, ali i do pogoršanja anksioznosti.
