Telu su potrebne zdrave bakterije, probiotici, da bi bilo zdravo. To su mikroorganizmi koji se bore protiv loših bakterija i važne su za zdravlje creva, ali i za imunitet.
Iako se probiotici prirodno nalaze u telu, ponekad, iz različitih razloga, njihov broj opada, a nutricionistkinja Ana Mepson otkriva signale koji upozoravaju da je potrebno da povećate nivo probiotika kako biste poboljšali zdravlje creva.
Pored toga, neki simptomi koji nemaju veze sa varenjem – poput ekcema, lošeg raspoloženja, anksioznosti ili lošeg imuniteta, takođe mogu da ukažu na nedostatak probiotika.
Ona otkriva i šta narušava brojnost dobrih bakterija u crevima – neki lekovi (posebno antibiotici), stres, alkohol, nedovoljan unos vlakana, ishrana bogata mastima.
Mepsonova dodaje i da digestivni problemi ne moraju nužno da znače da su vam potrebni probiotici.
"Ponekad je bolje da razmislite o svojoj celokupnoj ishrani i potrudite se da unosite dovoljno masti, proteina i ugljenih hidrata", kaže ona.
Probiotici se mogu unositi suplementima, ali i hranom, a najviše ih ima u jogurtu i fermentisanoj hrani.
Gastroenterolog i onkolog dr Dino Tarabar kaže da je za zdravlje creva najbitnija raznolikost.
"Ta raznolikost se dobija hranom. Šećer je najgora moguća hrana jer se on već obradi i resorbuje u tankom crevu, u debelo ne dođe ništa, znači ne hranite bakterije. Ako uzmete složene ugljene hidrate, oni ne mogu kompletno da se razmože, kao celuloza kada jedete jabuku sa korom, ona će doći u debelo crevo. Tamo čekaju dobre bakterije koje će da se nahrane celulozom i onda će raditi sve ove dobre stvari za nas".
Doktor ističe da ukoliko se bakterije ne nahrane kompleksnim ugljenim hidratima, mastima i belančevinama, onda dolazi do razmnožavanja klostridije, kandide i drugih loših bakterija, koje prave štetu u organizmu.
Ceđeni sokovi uništavaju dobre bakterije
Sve češće vidimo ljude koji umesto konzumiranja celog voća ili povrća, odlučuju da popiju sveže isceđen sok.
"Tako sva vlakna ostanu u aparatu, a to je upravo hrana za probiotike. Nema potrebe, sve to je najbolje presno jesti i voće i povrće, bakterije bi vam rekle hvala. Celo zrno, luk, beli luk, bobičavo voće, heljda, spelta, to je hrana za naše dobre bakterije, a one će nam vratiti tako što će nas čuvati".
Za zapaljenske bolesti creva, koje pogađaju oko 10.000 ljudi u Srbiji mnogi i ne znaju da ih imaju dok već nisu uznapredovale.
Kronova bolest ili drugi oblici zapaljenskih obolenja su jako neprijatni, a mogu biti i opasni jer izazivaju strukturalne promene koje mogu dovesti i do nastanka ozbiljnijih zdravstvenih problema. Gastroenterolog je nabrojao kako izmenama u ishrani možemo smanjiti rizik. U pitanju su promene ne samo namirnica, već i načina i vremena kada jedemo.
"Najpre, dan počnite s nečim što pokreće creva, to su vlakna. Ujutru uzmite palentu, ovsene pahuljice, mekinje, ječam, zob... To je hrana za dobre bakterije, one se time hrane, ne može naš organizam da svari belančevine i masti, kompleksne ugljene hidrate, to bakterije svare za nas. Da bi taj ekosistem radio dobro za vas, njih ima deset na četrnaesti stepen. Uzimajte voće, povrće, za ručak bareno meso, supu i salatu. Ne jedite ugljene hidrate, uveče se ne jedu hleb, krompir, pica i pasta već meso od ručka i salata. Poslednji obrok neka bude u sedam uveče", rekao je on.
Pogrešno se hranimo, među lošim navikama su i neredovna ishrana, ali i konzumiranje određene vrste pića.
"Kada dodate brzu hranu, slatkiše, gazirana pića, da ne govorim o brendovima ali shvatate o čemu pričam. Pa kad ne jedete redovno, već jedete jednom dnevno za tri čoveka, pa legnete. Onda kiselina krene da jede vas. Ljudi su sami krivi za te tegobe", upozorio je on. Naravno, neredovna ishrana nije isto što i autofagija za koju je ranije stručnjak objasnio kako se pokreće.
Ima li smisla preventivno uzimati probiotik?
"Postoji samo praktično jedna situacija kada se to radi, a to je kada putujete u novu sredinu. Ako idete u inostranstvo, gde je drugačija voda i hrana, negde daleko, doći ćete u kontakt sa potencijalnom infekcijom. To je jedini slučaj. A da vi bez ikakvih tegoba uzimate probiotik, to je preveliko očekivanje od tog preparata. Ima koristi, ali treba znati kada se daje. Ne znaju ljudi ni da koriste probiotike, kupuju ih na rasprodajama jeftino, a ima različitih sojeva i funkcija i tačno se zna kada se koji koristi, i za šta. Ne možete da odete u apoteku i da kažete dajte mi probiotik, nije isti za nadimanje, proliv ili gasove. A nažalost, kupujemo najjeftiniji", rekao je on.
Pomaže li aktivni ugalj?
"On skuplja toksine u želucu kada se otrujete, niže u debelom crevu nema nikakvog efekta. Ako ima toksina u gornjem delu trakta, uhvatiće se za aktivni ugalj i on će ih izbaciti", rekao je on.
Kako da znamo da imamo problem? Gastroenterolog kaže da ćemo virus ili trovanje hranom prepoznati tako što traje nekoliko dana, a dugotrajni proliv ili drugi neprijatni simptom razlog su za odlazak lekaru.
"Svi možemo da se otrujemo hranom, to će trajati dva-tri dana. Ali ako imate mesec dana proliv, bolove, temperaturu, to je apsolutno vrlo sumnjivo na inflamatorne bolesti. To moraju da znaju pacijenti, ali i mlađi lekari, gde se dolazi za primarnu zaštitu", rekao je on.
