Srce je veoma složen organ koji naučnici neprestano istražuju, a za neke situacije još nemaju objašnjenje, zato se vode razne rasprave na temu zašto ono prestaje da radi u snu. Čitavu javnost pogodila je vest da je sin našeg poznatog harmonikaša Mirka Kodića iznenada preminuo u snu u 30. godini. Javnost je zanemela od šoka posle vesti da je mladom Aleksandru samo prestalo da radi srce, pokazali su rezultati obdukcije. Naime, stručnjaci objašnjavaju da je smrt u snu najtešnje povezana sa tri organa.
„Umiranje u snu obično je povezano sa srcem, plućima ili mozgom“, objasnio je za Nevsveek dr Milind Sovani, konsultant za respiratornu medicinu u Notingem univerzitetskim bolnicama NHS Trust. Kada spavamo, manje je verovatno da ćemo moći da odgovorimo na signale koji bi mogli da ukažu da nešto nije u redu sa ovim organima.
„Ako stojim i imam pauzu od 10 sekundi u otkucaju srca, pasti ću, onesvestiću se i snažno udariti o pod i neko će to čuti. Kada spavate, jednostavno ne možete da reagujete na sebe i svoje simptome“, rekao je kardiolog Džek Flajer za The Vall Street Journal (VSJ). Prema rečima Samita Čaga, medicinskog direktora Centra za srčani ritam Cedars-Sinai, iznenadni srčani zastoj (SCA) je odgovoran za 90 odsto iznenadnih i neočekivanih smrti tokom spavanja, poznatih i kao noćna smrt, prenosi VSJ. Ljudi sa većim rizikom od SCA uključuju one sa bolešću koronarne arterije, uvećanim srcem ili nepravilnim otkucajima srca (često brzim, koji se takođe naziva ventrikularna fibrilacija).
Šta je zapravo SCA?
SCA se javlja kada srce iznenada prestane da kuca, što zauzvrat prekida protok krvi do glavnih organa i može dovesti do smrti bez hitnog lečenja - 22 procenta se javlja između 22:00 i 6:00 ujutru. Srčani zastoj je rezultat poremećaja u električnom sistemu srca, zbog čega srce prestaje da radi. U ovim uslovima srce ne može da snabdeva telo krvlju i hranljivim materijama, mozak i drugi vitalni organi u ovim uslovima ne dobijaju dovoljne količine kiseonika, bez kojih nema života.
Srčani zastoj nije srčani udar, kada je dotok krvi u srce naglo prekinut usled začepljenja krvnih sudova masnim naslagama, trombom. Brzo prepoznavanje srčanog zastoja i kardiopulmonalna reanimacija su ključni za preživljavanje pacijenata. Ako mozak nema dovoljno kiseonika pet minuta, dolazi do trajnog oštećenja mozga. Brza kardiopulmonalna reanimacija, van bolničkog okruženja, udvostručuje šanse za preživljavanje srčanog zastoja. Stariji i muškarci su u najvećem riziku od iznenadnog zastoja srca, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
