"Stajao sam pred svojom kućom plašeći se da uđem": Aleksandar Stanković ogoljeno do koske progovorio onome što drugi kriju

Kada poznata ličnost govori o svojoj psihološkoj intimi, kada svoju dušu ogoli pred svima ne mareći za stigmu koja joj preti, to je onda intriganto. Aleksandar Stanković, poznati hrvatski novinar u knjizi "Depra" opisuje svoju 14-godišnju borbu s depresijom, o tome kako je otkrio i uz kakav je napor uspeo da živi funkcionalno, ali ne i normalno.

Aleksandrova knjiga izaziva veliku pažnju i počinje ovako: „Depresija je kada tri meseca čekaš da ti petnaest minuta bude bolje. To nije tuga zbog nesretne ljubavi, ni loše raspoloženje zbog neke gluposti. Depresija je potreba da izađeš iz svoje kože.“ On kaže da je pišući knjigu o depresiji želeo da pokaže ljudima da nisu sami i da drugi moraju da ih podrže bez fraza „idi u prirodu“, „prošetaj malo“, „popij pivo“.

"Bilo je faza kada nisam mogao da spoznam gde se zaista nalazim, magnovenja koje je trajalo danima. Ustajao sam na silu iz kreveta. Ležao u kolima po dva sata na parkingu ispred televizije. Pomišljao kuda će me to odvesti ako potraje mesecima ili godinama i da li će takav život uopšte biti vredan življenja, navodi Aleksandar u knjizi gde između ostalog navodi "znao sam stajati pred vratima svoje kuće plašeći se da uđem unutra, tada bi moja supruga Željka, moja najveća podrška izlazila i uvela me unutra".

Specijalista psihijatrijske klinike "Dr Laza Lazarević" dr Irena Đorđević ističe da je depresija izuzetno teška, a ljudi su skloni da je poništavaju.

"Često ćemo čuti površne savete, to će da prođe, prošetaj, nije ti ništa, kako moj deda nije bio depresivan...A osoba koja boluje, ona nosi tugu, ali ne samo to. Imamo pravo da budemo tužni, ali to nije istio što i depresija", objasnila je Đorđević.

Ona je istakla da tuga pomaže da odbolujemo određeni gubitak, stavimo ga u kontekst života i nastavimo dalje.

"Proces zarastanja rane je proces tugovanja. Ostaje nam ožiljak, ali nastavljamo dalje. Međutim, kod depresije isto postoji tuga, ali nema jasnog gubitka i tuga traje duže od dve nedelje ili je njen intenzitet jači. Kod depresije se uz tugu javlja krivica", navela je Đorđević.

Ona je istakla da postoje jako teški oblici depresije kada čovek nema snage da ustane iz kreveta, obavlja poslove, čak i da brine o ličnoj higijeni.

"Kod depresije su česte suicidne ideje i pokušaju. Oko tri četvrtine ljudi koji boluju od depresije su imali suicidne ideje, ali je značajno mali broj pokušao ili izvršio", napomenula je Đorđević.

Istakla je da je najvažnija podrška okruženja, bez ideje da se odmah pruži rešenje.

"Površnim savetima se poništava problem", upozorila je Đorđević.