Crveno meso nije štetno, a piletina jeste: Kardiolog Bašić otkriva koja hrana i piće su najopasniji po srce

Kardiolog dr Snežana Bašić je govorla je o štetnosti pojedinih namirnica i pića na zdravlje srca i celog organizma. Bolesti srca su prvi uzrok smrti u našoj zemlji, a poznato je da ishrana u velikoj meri utiče na zdravlje srčanog mišića i doprinosi održavanju zdravlja krvnih sudova i normalnog krvnog pritiska.

Pravilna ishrana obezbeđuje dugovečnost, ali kada je reč o namirnicama koje treba izbaciti iz ishrane, na ovom polju postoje mnoge zablude. Ključ pravilne ishrane nije u tome da sebi zabranimo „neželjenu” hranu, već da budemo umereni u njenoj konzumaciji i, na prvom mestu, da vodimo računa o poreklu i sastavu namirnica koje unosimo u organizam.

Crveno meso nije štetno

Jedna od glavnih zabluda je da je meso štetno po zdravlje srca, a posebno crveno meso, koje sve više ljudi greškom isključuje iz svoje ishrane.

"Meso nije nezdravo za srce, kao ni mesne prerađevine. Kada govorimo o štetnosti, govorimo o dodavanju aditiva u mesne prerađevine i preradi mesa na visokim temperaturama, a važno je i poreklo mesa koje konzumiramo, kao i poreklo svih ostalih namirnica, pa tako i povrća“, objašnjava kardiolog i specijalista interne medicine dr Snežana Bašić i naglašava da zapravo ne postoji hrana koja je štetna za srce, jer svu hranu unosimo u umerenim količinama i odgovarajućeg je porekla, odnosno dobrog sastava, blagotvoran je za telo.

„Naše telo uzima sve što mu je potrebno iz hrane, posebno proteine i masti iz mesa. Sama hrana neće uticati na telo, ali štetni sastojci koji se u njoj nalaze. Nisam protiv konzumacije mesa, posebno crvenog, ali i starijeg mesa poput svinjetine i junetine koje ne sadrži hormone. Takvo meso je neophodno ljudskom organizmu, dok su za mlado meso najbolje jagnjeće i jareće“, kaže dr Bašić.

Piletina genetski modifikovana

S druge strane, doktorka ističe da je protivnik piletine u ishrani, ne samo zbog srca već zbog imuniteta.

„Danas je piletina genetski modifikovan organizam koji nije nastao prirodnom selekcijom. Piletina je ugojena i uglavnom genetski modifikovana tako da ima velike grudi, nesrazmerne baticima. Ranije je najveći deo piletine bio batak i karabatak, a sada belo meso. Reč je o potpuno izmenjenoj hrani koju, nažalost, u najvećem procentu konzumiraju deca koja zbog ovoga ranije ulaze u pubertet“, kaže dr Bašić za portal Mondo. On dodaje da je naš glavni problem genetski modifikovana hrana koju smo zabranili, ali uprkos tome na tržištu imamo dosta GMO hrane, od mleka za bebe, čokolade do GMO soje, koja se može naći u velikom broju namirnica. 

Ona objašnjava da su promene na krvnim sudovima i upalni procesi uzrokovani upravo hormonskom neravnotežom i hormonalnim promenama koje nastaju ako konzumiramo genetski modifikovanu hranu.

„Svaki hormon u višku je toksin, pa ako hormone unosite hranom, prouzrokovaćete oštećenje krvnih sudova“, rekla je doktorka koja ističe da su važni i faktori životne sredine koji utiču na kvalitet hrane koju jedemo, uključujući zagađenje vazduha.

Gazirana voda nije zdrava

Kada su u pitanju pića koja ugrožavaju zdravlje srca, Bašić napominje da su sva gazirana pića štetna za srce, a svakako i velike količine alkohola. „Male količine alkohola, što podrazumeva jednu do dve čaše alkoholnog pića, dobro deluju na organizam i podstiču cirkulaciju. Međutim, alkohol deluje toksično na srčani mišić ako se uzima u prevelikim količinama“, kaže doktorka.

Njen savet je da se uzima prirodni koenzim K10, koji je najbolji za zdravlje srca jer obezbeđuje kiseonik mitohondrijama, ćelijskim organelama u mišićima, odnosno omogućava da se srčani mišić na taj način hrani. Prema rečima lekara, veoma je štetna i gazirana voda, koju naši građani konzumiraju u velikim količinama, koja zakiseljava organizam. „Ugljen-dioksid iz gazirane vode je veoma štetan.

Sve vrste gazirane vode čine organizam veoma kiselim, a kiselost krvi utiče na krvne sudove i srce, ali i na celo telo. Karcinomi se razvijaju upravo zbog povećane kiselosti i smanjene koncentracije kiseonika. Svaka kiselost smanjuje koncentraciju kiseonika u krvi, a povećava koncentraciju ugljen-dioksida“, objasnio je doktor Bašić.