Stogodišnjaci, nekad veoma retki, danas su postali najbrže rastuća demografska grupa na svetu – njihov broj se u proseku udvostručuje svakih deset godina. Da bi otkrili zašto neki ljudi dožive duboku starost, naučnici sa Instituta Karolinska iz Stokholma proučavali su krv osoba starijih od 90 godina i tražili uobičajene biomarkere, uključujući nivo holesterola i šećera u krvi, piše Science Alert.
- Naša studija je najveće poređenje profila biomarkera ljudi koji žive ekstremno dugo i njihovih vršnjaka koji su imali kraće živote. U istraživanju smo koristili podatke 44.000 Šveđana koji su bili na lekarskim pregledima između 64. i 99. godine. Nakon toga su praćeni 35 godina i od svih njih, 1.224 osobe ili njih 2,7 odsto dočekalo je 100. godinu. Većina stogodišnjaka, čak 85 odsto njih, su žene – navodi Karin Modig, profesor Instituta Karolinska.
Poređeno je 12 biomarkera iz krvi povezanih sa upalama, metabolizmom, jetrom i bubrezima. Sa upalama je bila povezana mokraćna kiselina, sa metabolizmom holesterol, šećer u krvi, Alat, Asat, albumin, GGT, ALP i LD. Gledali su i kreatinin, gvožđe, TIBC i albumin.
- Otkrili smo da oni koji su stigli do 100. rođendana imaju niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od šezdesetih godina pa naviše. Studija, ipak, ne dozvoljava zaključke o stilu života i genima koji su odgovorni za vrednosti biomarkera. Ipak, može se zaključiti da su faktori poput ishrane i alkohola veoma važni – navodi Karin Modig.
povezane vesti
