Kofein je jedna od droga koje se najviše konzumiraju na svetu. Prema Vashington Postu (2015), u svetu se dnevno konzumira dve milijarde šoljica kafe. Kofein je klasifikovan kao stimulans centralnog nervnog sistema (CNS) i organski molekul koji se zove metilksantin. Kofein ima tri značajna mehanizma delovanja na CNS koji proizvode psihostimulativni efekat.
Ovi efekti su odgovorni za efekat koji kofein ima na kognitivne funkcije. Efekti konzumiranja kofeina na kognitivne funkcije su dokazani u nekoliko studija koje su uključivale ljude i životinje. Sa ogromnim brojem ljudi koji konzumiraju kofein širom sveta, od vitalnog je značaja proučiti efekte koje ovaj lek ima na kognitivne funkcije ljudi.
Nalazi nedavnih studija pokazuju različite rezultate u pogledu efekata kofeina na raspoloženje, pažnju, brzinu obrade i pamćenje. Trenutna istraživanja sugerišu da ako kofein zaista utiče na raspoloženje, najznačajnije promene mogu biti anksioznost. Studije nisu podržale da kofein ima značajan uticaj na pažnju, ali da je igrao ulogu u povećanju brzine obrade.
Većina pregledanih studija sugeriše da kofein ima značajan pozitivan efekat na kratkoročnu i dugoročnu memoriju kod odraslih i starijih osoba. Trenutni nalazi opravdavaju nastavak istraživanja povezanosti kofeina i rezultujućih efekata na kognitivne funkcije.
Pol osobe koja pije i način kuvanja mogu biti ključni za vezu kafe sa povišenim nivoom holesterola, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu otvorenog pristupa Open Heart. Istraživači su izvestili da espreso pića pokazuju najširu razliku između polova u nivou holesterola. Kafa napravljena klipom (cafetiere) pokazala je najužu razliku između polova.
Istraživači sa UiT-a Arktički univerzitet u Norveškoj proučavali su podatke od 13.889 učesnika (7.167 žena i 6.722 muškaraca) koji su 2015. i 2016. odgovorili na sedmo istraživanje Tromso studije, dugoročne populacijske studije pokrenute 1974. godine u kojoj su učestvovali stanovnici norveškog grada. Tromsø. Naučnici su pitali učesnike koliko šoljica kafe piju svaki dan. Takođe su pitali koju vrstu napitaka piju: filtriranu; klip (kafetijer); espreso iz aparata za kafu, mahune, moka lonci i instant. Ispitanici su imali 40 i više godina, sa prosečnom starošću od 56 godina.
"U zrnu kafe postoje masne supstance koje se zovu diterpeni, posebno kafestol i kahvel, koje mogu da podignu nivoe LDL holesterola“, rekla je za Healthline Mišel Rutenštajn, kardiološki dijetetičar na EntireliNourished.com. „Kada su zrna kafe nefiltrirana, može biti i do 30 puta više ovih diterpena nego u filtriranom napitku, zbog čega nefiltrirani napitci poput espresa povećavaju nivo LDL-a i rizik od kardiovaskularnih bolesti“, objasnila je ona.
„Takođe je važno napomenuti da je kafa sa kofeinom stimulans i može povećati nivo krvnog pritiska i izazvati lupanje srca kao što je atrijalna fibrilacija kod nekih pojedinaca. „Neke osobe takođe mogu dobiti iritaciju želuca, tremu i nesanicu, tako da preporučena količina treba da uzme u obzir medicinsku istoriju, lekove i pojedinačne simptome za optimalno zdravlje“, rekao je Routenštajn. Autori studije su istakli da u njihovoj studiji nije bilo standardizovane veličine šolje.
„Norvežani su navikli na velike šoljice filtrirane kafe, a ova navika bi mogla da dovede i do velikih šoljica ekspresa“, napisali su. Takođe su priznali da različite vrste espresa – od aparata za kafu, kapsula ili moka lonaca – verovatno sadrže različite nivoe ključnih hemikalija koje se javljaju u prirodi. Takođe su rekli da nema očiglednih objašnjenja za rodne razlike u odgovoru holesterola na ispijanje kafe.
Neurolozi sa Kalifornijskog univerziteta su obavili istraživanje u kojem su pronašli da dve šoljice espresa utiču pozitivno na vaše pamćenje. Držite se preporučene količine i videćete poboljšanje. Istraživanjem nije utvrđeno da espreso ima pozitivan uticaj na pamćenje ukoliko ga pijete više ili manje od dve šoljice dnevno.
Dr Rigved V. Tadvalkar, kardiolog u Zdravstvenom centru Providens Saint John's u Kaliforniji, rekao je da možda postoje i drugi razlozi za rezultate studije.
"Ova studija je bila poprečna studija zasnovana na populaciji, što znači da postoji mnogo varijabilnosti u prikupljenim podacima“, rekao je on za Healthline.
"Postoji niz mogućih razloga zašto je veza između konzumiranja espresa i ukupnog holesterola bila jača kod muškaraca." „Muškarci možda piju veće količine“, dodao je Tadvalkar. „Veličine serviranja/šolje takođe mogu biti veće za muškarce. Dalje, različite vrste metoda kuvanja koje preovlađuju kod jednog pola u odnosu na drugi takođe mogu biti odgovorne.” Autori studije su primetili da hemijski sastav različitih vrsta kafe takođe može biti važan.
"Zanimljivo je da kafa sadrži više od hiljadu različitih fitokemikalija“, napisali su. "Unos svakog jedinjenja takođe zavisi od raznolikosti vrsta kafe, stepena prženja, vrste načina kuvanja i veličine serviranja. Istraživači su takođe istakli da eksperimentalne studije pokazuju da kafestol i kahvel, kao i povećanje ukupnog holesterola, imaju antiinflamatorne efekte, štite jetru i smanjuju rizik od raka i dijabetesa".
Tadvalkar je rekao da je važno imati na umu zdravstvene prednosti koje kafa može pružiti.
"Iako može biti zastrašujuće shvatiti da kafa može podići holesterol, postoji osnovana literatura koja pokazuje da je umerena konzumacija kafe povezana sa nižim rizikom od kardiovaskularnih bolesti“, rekao je Tadvalkar. „Podaci o tome su jaki i sada su uključeni u smernice za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da su brojna biološki aktivna jedinjenja sadržana u zrnu kafe odgovorna za ove korisne efekte poboljšanjem metabolizma i insulinske osetljivosti, kao i smanjenjem upale i oksidativnog stresa.
povezane vesti
