Šta treba da uradimo kako bismo preživeli vrućinu bez posledica po zdravlje?

Nažalost, to nije uvek moguće, kao što su mnogi od nas saznali poslednjih nedelja. Ako imamo samo termometar, vredi izmeriti temperaturu u stanu - ujutru, rano popodne i uveče (posle 22:00). Treba to uraditi, mada su rezultati možda depresivni.

Pa šta da radite?

Prvo, preporučljivo je tokom dana pokriti zavesama ili čak skroz zamračiti prozore, posebno one na sunčanoj strani zgrade. A takođe i isključivanje električnih uređaja, što može biti dodatni izvor toplote (iako je verovatno teško živeti bez frižidera).

Na zaista visokim temperaturama (iznad 35 stepeni C), ventilator nas neće efikasno hladiti, a može nam čak i naškoditi, ponašajući se kao duvač vrućeg vazduha u rerni.

Ako kod kuće imamo klima uređaj, onda naravno da ćemo ga upaliti, ako ne, preporučljivo je provesti 2-3 sata dnevno u klimatizovanoj sobi u kafiću.

Naravno, trebalo bi i da se oblačite na odgovarajući način: po mogućnosti svetle odeće od laganih, prozračnih i prirodnih materijala (lan, pamuk), otvorene cipele i obavezna kapa, šešir! Ali noću je važna i lagana, ne previše "topla" posteljina. Preporučljivo je ne koristiti jastuk.

Hladno - ali ne previše hladno - dobro će nam doći! - tuševi ili kupke.

Jasno je da treba piti puno vode , ali izbegavajte alkohol, višak šećera i kofein.

Preporučuje se jesti manje obroke i izbegavati tešku hranu i hranu bogatu proteinima. Takođe treba imati na umu da uzimanje određenih lekova (npr. Onih sa diuretičkim svojstvima) smanjuje sposobnost tela da se nosi sa visokom temperaturom - vredi pitati svog doktora o tome.

Takođe je dobra ideja da izbegavate fizičke aktivnosti napolju. Međutim, ako je neizbežno raditi nešto za šta je potreban fizički napor, možda bi to vredelo učiniti u najhladnije doba dana (obično rano ujutru). Takođe treba izbegavati napuštanje kuće tokom najtoplijeg doba dana. Ako moramo, držite se hladovine. Na otvorenim prostorima, posebno na asfaltnim ili betonskim površinama, temperatura može biti mnogo veća nego, na primer, u senci drveća u parku.

Razmislimo i o drugima

Na kraju, vredi obratiti pažnju na to šta se dešava sa drugim ljudima u našem okruženju. Na primer, kako se oseća i snalazi usamljena starija osoba koja živi u susedstvu. Možda će je možda pitati treba li joj nešto iz prodavnice kako ne bi morala da izlazi iz kuće.

Nadam se da niko od vas neće sresti dete ili životinju zatvorenu u automobilu ostavljenom na suncu. Međutim, ako se to dogodi, ne treba gubiti vreme na razmišljanje - razbijamo staklo, izvodimo dete, pozivamo hitnu pomoć i policiju.

Međutim, ponekad nema jednostavnih rešenja

Ako je, na primer, u našem stanu vruće nego u osenčenim predjelima napolju (a nažalost to se često događa!), Onda savet da ostanete kod kuće nema smisla, čak ni tokom najtoplijeg dela dana!

Odlazak na hladnije mesto (npr. U neku klimatizovanu prostoriju) obično znači privremeno izlaganje visokoj temperaturi. Pa da li je vredno pokušati doći tamo?

Promene temperature povezane sa hodanjem između ulice vruće poput rerne i unutrašnjosti klimatizovanih prostorija mogu rezultirati respiratornim infekcijama, što u slučaju starijih ljudi može imati ozbiljne posledice.

Ponekad nam ostaje samo izbor manjeg zla. Teško je donositi takve odluke, a kamoli savetovati druge šta da rade. Pogotovo što se većina nas profesionalno ne bavi medicinom.