Srčani udari poznati su po tome što nastaju neočekivano, što ih čini jednim od najsmrtonosnijih stanja u svetu. Do udara dolazi kada dotok krvi u srce iznenada stane. To izaziva cunami simptoma, ali postoje dokazi da se znakovi upozorenja mogu pojaviti u mesecima koji prethode udaru. Prema jednom istraživanju, žene mogu osetiti neobičan umor, poremećaje spavanja i nedostatak zraka mesec dana pre srčanog udara, piše Index.
Prvi simptom koji signalizira srčani udar je bol u prsima, slična onoj koju osetimo kada nas tokom vežbanja uhvati grč u nogama. Budući da je srce zaduženo za pumpanje krvi u ostatak tela, srčani udar odmah uzrokuje nedostatak kisika u celom telu.
Anketa objavljena u časopisu Circulation prikupila je informacije od više od 500 žena koje su doživele i preživele srčani udar kako bi uporedila njihove simptome. Njih 95 odsto reklo je da su primetili neobične telesne promene mesec dana pre. Najčešći problem u nedeljama koji su prethodili srčanom udaru bili su umor i poremećaj sna.
Zanimljivo, istraživanje je pokazalo da je bol u grudima tokom srčanog udara iskusilo manje žena u poređenju s muškarcima. S druge strane, kod žena je bila veća verovatnoćaod pojave kratkog daha.
2019. Harvard Health objavio je popis 12 najčešćih simptoma koje su prijavile žene mesec dana pre srčanog udara:
- neuobičajeni umor (71 posto)
- poremećaj spavanja (48 posto)
- kratkoća daha (42 posto)
- loša probava (39 posto)
- anksioznost (36 posto)
- ubrzan rad srca (27 posto)
- slabe/teške ruke (25 posto)
- promene u razmišljanju ili pamćenju (24 posto)
- promena vida (23 posto)
- gubitak apetita (22 posto)
- trnci u šakama/rukama (22 posto)
- poteškoće s disanjem noću (19 posto)
Jedan od razloga zašto muškarci i žene mogu doživeti različite simptome srčanog udara je taj što je verojatnije da će muškarci patiti od nakupljanja plaka u većim arterijama koje snabdevaju srce krvlju. Žene su pak osetljivije na nakupljanje plaka u manjim srčanim arterijama, poznatima kao mikrovaskulature.
Opće je poznato da su srčani udari posledica životnih navika koje progresivno oštećuju krvožilni sustav. Faktori rizika koji se mogu promeniti su pušenje, telesna aktivnost i ono što jedete i pijete.
“Drugi potencijalno promenjivi čimbenici rizika uključuju vazduh, buku, stres i infekcije, iako pojedincu to nije lako izravno kontrolisati”, navodi Harvard T.H Chan School of Public Health (HSPH).
Svi ovi faktori utiču na nekoliko fizioloških aspekata zdravlja poput krvnog pritiska, nivoa holesterola i šećera u krvi. Iako postojanje jednog ili dva od ovih faktora rizika ne mora nužno rezultirati srčanim udarom, što više faktora rizika imate, to je rizik veći, upozorava HSPH.
BONUS VIDEO
povezane vesti
