Prema podatcima iz Zdravstveno statističkog godišnjaka Srbije iz instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“, godišnje od posledica šećera umre 3.000 osoba.
Iz godine u godinu ovaj broj sve više raste. Dijabetes se manifestuje povišenim nivoom šećera u krvi, a ćelije ostaju gladne šećera. Ima ga oko 710.000 odraslih osoba. Jedna trećina obolelih i ne zna da ima šećer pa se tako i ne leči, a organizam slabi. Podmuklost ove bolesti se i ogleda u tome.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
Po kriterijumima SZO dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi (glikemija našte, nakon 10 sati gladovanja) veća od 7.0 mmol/L.
Referentna vrednost jutarnje glikemije na prazan stomak je od 3,6 do 6,1 mmol/L.
Simptomi dijabetesa
Dijabetes (šećerna bolest) se manifestuje karakterističnim simptomima:
- Izražena žeđ;
- Učestalo mokrenje;
- Gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu hrane;
- Brzo zamaranje i osećaj malaksalosti;
- Mučnina.
Većina obolelih ima izražene sve ove navedene karakteristične simptome. Međutim, kod simptoma koji nisu izraženi bolest se otkrije slučajno pri nekom od kontrolnih pregleda.
Neki od simptoma dijabetesa (ne toliko karakteristični) su i:
- Pojačana potreba za slatkim;
- Svrab na polnim organima;
- Promene na koži (čirevi, svrab na koži, perutanje).
Ako imate neki od ovih simptoma, potrebno je da obavite osnovne laboratorijske analize krvi i analizu urina.
- Prvi simptomi su preterana žeđ, učestalo mokrenje, miris urina i zadah na aceton, preterana potreba za hranom, malaksalost, gubitak telesne mase, problemi sa vidom, česte infekcije, trnjenje ruku i nogu, problemi sa kožom… Da dobiju dijabetes su skloni gojazni, osobe koje jedu mnogo slatkiša, oni koji se ne bave dovoljno fizičkom aktivnosti, koji su pod stresom. Šećerna bolest se može odložiti zdravim načinom života - kaže profesor doktor Lazić, dekan medicinskog fakulteta.
BONUS VIDEO
