Karcinom pluća predstavlja vodeći uzrok smrtnosti od svih karcinoma kako u svetu, tako i u Srbiji, dok broj obolelih raste svake godine. Od ove vrste raka u Srbiji oboli gotovo 7.000, a na žalost umre više od 5.000 osoba. Praktično na svaka dva sata jedna osoba premine.
Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji to nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu. Tada su šanse za preživljavanje gotovo iscrpljene.
Upravo je to i bio razlog zašto je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo inicirao pokretanje skrininga na rano otkrivanje raka pluća.
Skrining program podrazumeva detekciju karcinoma pluća pomoću niskodoznog skenera (LDCT), uz pomoć kojeg se se mogu prikazati manje tumorske senke, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima (RTG). Ovom metodom do sada je pregledano više od 1.200 pacijenata, a kod više od 30 otkriven je karcinom pluća, koji je bio asimptomatski i najveći broj u početnom stadijumu.
"Po oboljevanju od karcinoma Srbija, zauzima 18. mesto u Evropi. Međutim po smrtnosti smo na neslavnom 2. mestu. Kako bismo smanjili visoku smrtnost od karcinoma pluća, Pokrajinska vlada je donela odluku da finansira i krene u pilot projekat ranog otkrivanja raka pluća pomoću niskodoznih skenera (LDCT) pluća.
Time je Srbija postala prva država, na teritoriji zemalja zapadnog Balkana, gde je projekat ranog otkrivanja raka pluća započet na organizovan način i po ugledu na zemlje koje to već rade.
Za sada se skrining sprovodi na teritoriji Južnobačkog okruga, u najskorije vreme se proširuje na Severnobački okrug (Subotica, Vrbas, Apatin, Kula i Odžaci.), a u narednom periodu, verujemo i na celu Vojvodinu", napominje dr Snežana Bojanić, pomoćnica Pokrajinskog sekretara za zdravstvo.
Prema podacima Instituta za plućne bolesti Vojvodine, prosek starosti lečenih pacijenata od karcinoma pluća je 64 godine. Najmlađi pacijent imao je 21 godinu, a najstariji 94 godine. Muškarci prednjače u lečenju karcinoma pluća, pa je tako bilo 71 odsto muškarca i 29 odsto žene.
"U poslednjih 10 godina bilo je samo devet odsto nepušača među obolelima, 27 odsto bivših pušača, a najviše je bilo aktivnih pušača, čak 66 odsto. Međutim, zabrinjava podatak da se ukupan broj obolelih povećao za 12 odsto, a broj obolelih žena za 55 odsto. Tome je svakako doprinelo i što veliki broj građana (gotovo 40 odsto) puši. Rak pluća je u velikom broju slučajeva izlečiv ukoliko se otkrije na vreme.
Takođe, ukoliko se tumor odstrani u ranom stadijumu, petogodišnje preživljavanje ide od 66-82 odsto. Svesni smo da je rešenje za smanjenje smrtnosti, rano otkrivanje raka. Skrining podrazumeva detekciju pomoću niskodoznog skenera (LDCT), uz pomoć kojeg se se mogu prikazati manje tumorske senke, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima (RTG).
Ovom metodom obuhvatamo visokorizične grupe, u koje spadaju osobe starije od 50 godina, pušači, kao i oni koji imaju porodičnu istoriju obolevanja od raka pluća ili druge hronične plućne bolesti. Na ovaj način, zemlje koje već sprovode LDCT skrining smanjile su mortalitet od raka pluća i do 40 odsto", napominje dr Goran Stojanović upravnik klinike za pulmološku onkologiju, Instituta za plućne bolesti Vojvodine,
Olja Ćorović iz Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim Plućima” napominje da je rak pluća postao gotovo javno zdravstveni problem jer dnevno oboli skoro 18 pacijenata, 13 izgubi bitku sa karcinomom pluća.
"Situaciju je dodatno pogoršala i aktuelna pandemija korona virusa. Poslednjih godinu dana imamo gotovo za četvrtinu manje novootkrivenih pacijenata sa rakom pluća. To je više od 1.500 ljudi. Na žalost ti pacijenti nisu nestali, već se javljaju sa velikim zakašnjenjem, kada su im iscrpljene gotovo sve mogućnosti lečenja. Ovaj skrining ima dodatni značaj, jer i u vreme epidemije, omogućava rano otkrivanje raka pluća svima koji su u riziku, što je preduslov za bolje ishode lečenja", rekla je Ćorović.
BONUS VIDEO
