U našim crevima živi čitav svet o kojem većina nas gotovo ništa ne zna. Milijarde bakterija i ogroman broj virusa svakodnevno su tu, a da ih uopšte ne primećujemo. Neki od tih mikroorganizama pomažu nam da normalno varimo hranu, drugi mogu da izazovu probleme, a za mnoge još ne znamo kakvu ulogu imaju.

Upravo zbog toga jedno otkriće američkih istraživača privuklo je veliku pažnju. Virus koji je gotovo 40 godina povezivan sa bolestima ljudi, izgleda da ima sasvim drugačiju metu – bakterije koje žive u našim crevima.

Istraživanje naučnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu objavljeno je 29. oktobra 2026. u uglednom časopisu Nature Microbiology.

Pronašli su ga kod ljudi koji su imali dijareju

Priča počinje još 1988. godine, kada su istraživači u uzorcima stolice ljudi koji su imali dijareju otkrili neobičan virus.

Nazvali su ga pikobirnavirus.

Pošto se pojavljivao kod pacijenata sa stomačnim tegobama, dugo se pretpostavljalo da napada ljudske ćelije i da bi mogao da učestvuje u nastanku bolesti organa za varenje.

Međutim, postojao je jedan problem. Niko nije uspevao da ga uzgaja u laboratoriji i pouzdano utvrdi koje ćelije zapravo napada.

Tako je ova misterija trajala skoro četiri decenije.

A onda su američki istraživači odlučili da provere mogućnost koja je dugo bila zanemarivana – šta ako virus uopšte ne napada čoveka, već bakterije koje žive u njegovim crevima?

Ono što su videli pod mikroskopom promenilo je sve

Istraživači su uzorke mikroorganizama iz ljudskih creva preneli u posebno uzgajane laboratorijske miševe koji prethodno nisu imali sopstvenu crevnu mikrofloru.

Zatim su virus uspeli da održe i razmnožavaju u laboratorijskim uslovima, u zajednici crevnih bakterija.

Kada su upotrebili antibiotike koji su uništili bakterije, prestalo je i razmnožavanje virusa.

To je bio važan trag.

Detaljnim ispitivanjem otkrili su virus unutar bakterije nazvane Candidatus Anaerotignum faecalis.

Drugim rečima, potvrdili su da najmanje jedan pikobirnavirus pripada grupi virusa koji napadaju bakterije, a ne ljudske ćelije.

„Ovo otkriće menja naše razumevanje crevnog ekosistema“, objasnio je profesor Dejvid Vang, jedan od autora istraživanja.

Da li to znači da ovaj virus nije opasan?

Ne baš. To što je otkriveno da jedan od ovih virusa napada bakterije ne znači automatski da nema nikakav uticaj na naše zdravlje.

Zamislite šta bi se dogodilo kada bi virus uništavao bakterije koje su važne za normalan rad creva.

Njihovim nestankom mogla bi da se poremeti ravnoteža crevne mikroflore, a druge, potencijalno štetne bakterije mogle bi lakše da se razmnožavaju.

To je jedna od mogućnosti koju istraživači sada žele da prouče.

Pikobirnavirusi su ranije otkrivani i kod pacijenata sa akutnom dijarejom, određenim komplikacijama nakon transplantacije matičnih ćelija i dijabetesom tipa 1.

Međutim, njihovo prisustvo ne dokazuje da su izazvali te bolesti.

Naučnici tek treba da utvrde da li i na koji način menjaju sastav crevnih bakterija i kakve posledice to može imati po organizam.

Zašto je ovo važno za sve nas?

Kada govorimo o zdravlju creva, najčešće mislimo na ishranu, vlakna, probiotike i dobre bakterije.

Ali bakterije nisu jedini stanovnici našeg sistema za varenje.

U njemu živi i ogroman broj virusa koji mogu da utiču na bakterijske zajednice. Neki od njih možda menjaju njihovu ravnotežu, dok o ulozi drugih još gotovo ništa ne znamo.

Zato je ovo otkriće značajno. Pokazuje da pronalazak virusa u ljudskom organizmu ne znači nužno da on napada ljudske ćelije.

Ipak, iz ovog istraživanja još ne proizlazi nikakva nova preporuka za ishranu, uzimanje probiotika ili lečenje stomačnih tegoba.

Posle skoro 40 godina istraživači su konačno dobili odgovor na jedno važno pitanje, ali se otvorilo mnogo novih.

Možda ćemo zahvaljujući tome u budućnosti bolje razumeti kako se održava ravnoteža mikroorganizama u crevima i kakvu ulogu virusi imaju u našem zdravlju.