Zbog naglih promena vremena, u ambulantama u Srbiji sve je veći broj pacijenata sa nestabilnim krvnim pritiskom, a lekari otkrivaju sve više slučajeva hipertenzije i sve je češći infarkt srca. Pored činjenice da skoro svaki drugi stanovnik Srbije pati od povišenog krvnog pritiska, pandemija kovida je je pogoršala situaciju. Ljudi su pod hroničnim stresom, stalno su zabrinuti, a zdravstvene kontrole su se proredile. Uz sve to, postkovid pojačava rizik od zapaljenja srčanog mišića.
"Bolesnici se žale na jače lupanje srca, nedostatak vazduha i zamor pri intenzivnijem radu i hodu, naročito pri penjanju uzbrdo. Prisutan je i hroničan umor. Samo srce usled svega toga ubrzano radi, pa dolazi do povećanja krvnog pritiska", izjavio je dr Dragan Miljković za Blic. Prema njegovim rečima, dve trećine postkovid pacijenata ima probleme sa srčanim mišićem, dok je kod 25 odsto nađena fibroza pluća.
On ističe da se svi moraju javiti kardiologu posle preležanog kovida, jer i oni koji nikad nisu imali povišen pritisak dobijaju hipertenziju posle korone. Osim postkovid sindroma razlog za skokove krvnog pritiska može da bude i nagla promena vremena, iz toplog u hladno i obrnuto, bez mogućnosti da se organizam postepeno adaptira.
Prema rečima dr Slađane Božović Ogarević, infarkt miokarda sve češći kod ljudi mlađih od 40 godina, a povećana učestalost se, između ostalog, vezuje i za loše životne navike i nasledni faktor. "Infarkt se najčešće javlja u jutarnjim satima, a kod oko polovine bolesnika nastaje nakon ekstremne fizičke aktivnosti ili emocionalnog stresa", kaže doktorka sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
Da podsetimo, simptomi infarkta su bol u grudima, kod nekog vrlo blag, više kao osećaj težine, a kod drugih oštar i probadajući. Može se javiti jak bol u ruci, vratu pa čak i vilici, kao i osećaj vreline ili pritiska u grudima.
Znaci mogu biti i nedostatak vazduha, mučnina, znojenje, vrtoglavica. Žene se ređe od muškaraca požale da se osećale umor ili patile od nesanice pre infarkta. Često prijavljuju da im se bol širio u predelu leđa, ramena pa i abdomena, kao i da su imale mučninu i povraćanje.
Rizik od srčanog udara se može smanjiti zdravom ishranom, kao i redovnim vežbanjem, koje treba da traje oko 150 minuta nedeljno.
Ako do infarkta ipak dođe, treba hitno da uradite dve stvari. Jedna je da pozovete hitnu pomoć, jer je lekarska intervencija najznačajnija u prvih sat vremena. Druga je da popijete aspirin, lek koji utiče na brzo širenje krvnih sudova.
"Nije dobro uzimati aspirin redovno i na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom", rekao je dr Ivanović, gostujući u Jutarnjem programu TV Prva. "To je ipak lek a ne suplement." Međutim, treba uvek da ga imate u kući, jer može da bude spasonosan u ovakvim situacijama.
BONUS VIDEO
