Nasleđeni kancer je NAJAGRESIVNIJI: Dr Bogdanović objašnjava šta da URADITE ako vam neko u porodici ima RAK

Srbija je na 20. mestu po stopi obolevanja od raka dojke u Evropi, prva po stopi smrtnosti.  Ovo sigurno nisu podaci koji ulivaju nadu, ali ono što je bitno naglasiti je da dijagnoza nije pod  obavezno i smrtna presuda. Ako se na vreme otkrije, rak je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva.

O značaju  preventivnih pregleda i genetskom testiranju govorila je Prof. dr Dragana Bogdanović Stojanovič, radiolog, a u okviru panel diskusije: "Rano otkrivanje raka dojke- izazov našeg društva", 

- Treba da definišemo šta uopšte znači genetsko testiranje. Svi se sećate da je testiranje Anđeline Džoli 2012. godine dovelo do popularizacije ovog testiranja, a zatim ono što je Anđelina Džoli uradila nakon testiranja- rekla je dr Bogdanović na početku diskusije.

- Naš organizam je savršena kompjuterska sprava i u svakom trenutku prepoznaje ćeliju koja se menja na loš način. Postoje takozvane ćelije "kileri" koje loše ćelije uništavaju. Kada postoji mutacija, to znači da postoji defekt u ćelijama kilerima i pacejnt koji ima pozitivne mutacije, BRCA 1 i BRCA2 pre svega, nema mogućnost da se brani svim svojim snagama. Sem ove dve glavne mutacije, postoji još najmanje pet koje su vezane za karcinom dojke, a smisao genetskog testiranja je da menja kompletan koncept budućeg načina života, zato je tu i naziv "Life game changer".

Alo/Vladimir Marković

Dr Bogdanović je zatim pojasnila ko sve treba da se testira.

- Treba da se testiraju i žene koje su obolele od karcinoma i one koje nisu. U grupi koja je obolela su žene koje su mlađe od 45 godina, a obolele su i imaju tripl negativan karcinom, kao i sve žene mlađe od 45 godina,a imaju nekoga ko je u porodici takođe oboleo. Takođe i žene koje su mlađe od 45 godina, a u porodici imaju nekog obolelog, najpre majku, sestru ili baku.

Na pitanje kako treba da se postavi i šta treba da uradi žena koja je na ovim testovima pozitivna Dr Bogdanović je rekla da konkretno BRCA 1 pozitivan test znači da žena ima 80 odsto šanse da razvije karcinom dojke, a 40 odsto šanse da razvije rak jajnika, ako je pozitivan test na BRCA 2, onda žena ima 60 odsto šanse da razvije rak dojke, a rak jajnika 25 odsto.

- Testiranje je važno za žene kako bi utvrdile kojim putem treba da idu. Ako je majka pozitivna postoji 50 odsto šanse da će gen preneti na potomka. Ono što je bitno naglasiti je da muška populacija nije zaštićena. U slučaju pozitivnog testa muškog potomka, postoji veća šansa za oboljevanje od raka prostate, pankreasa i raka dojke.Muška deca takođe treba da se testiraju- dodala je dr Bogdanović.

Alo/Vladimir Marković

- U slučaju pozitivnog testa kod žene postoje dve mogućnosti. Prva je da se uradi dvostruka masektomija, što je upravo uradila Anđelina Džoli. To znači da se odstranjuje kompletno tkivo dojke, a čuva se samo bradavica i stavlja na područje implanta. Operacija je veoma teška i agresivna, ali je važno znati da sprečava razvoj karcinoma, odnosno rizik svodi na 1 odsto. U ovom slučaju važan je psihološki pristup. Druga opcija je da žena uradi magnetnu rezonancu, a rezultate bi trebalo da pregleda iskusni radiolog. Poenta je da se utvrdi na osnovu nalaza da li ta dojka može da se prati. Pristup je dosta kompleksan i ne znači će žena nužno mrati na mesektomiju. Često pratimo mlade žene koje imaju žlezdane dojke.

Pacijentkinja koja je od karcinoma dojke obolela u 37. godini istakla je da je u porodici imala baku obolelu od raka dojke, a da joj je majka obolela od kancera grlića materice. U porodici je takođe imala srodnike obolele od kancera dojke. Iako je posetila dva radiologa, rekla je da nije bila kandidat za genetsko testiranje. Ona je naglasila da smatra da je ovo ispitivanje skupo, posebno za žene koje primaju invalidsku penziju i već su obolele.

Dr Bogdanović je odgovorila da prosto postoje određene administrativne procedure, ali da to ne bi trebalo da bude prepreka da se testiramo, ako postoji razlog i volja. 

- Ovi testovi koštaju oko 70 000 dinara i to zaista nije jeftino, ali treba da imamo u vidu da od rezultata testa zavisi kako treba da se ponašamo u budućnosti. U slučaju da test bude pozitivan, videćemo kako ćemo kreirati dalji sistem pregleda.

Alo/Vladimir Marković

Nakon diskusije  Prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović odgovorila je i an pitanja za redakciju "Najžena".

Pričali smo o genetskom ispitivanju? Recite nam nešto više o statističkim podacima, koliko je procenata kancera genetski uslovljeno, a koliko se javlja slučajno ili kao poslodeca nezdravog života?

- Od 5 do 10 odsto kancera je genetski uslovljeno. Svaki dvadeseti kancer je posledica ovih mutacija.

Da li onda postoji prevencija u vidu ishrane ili nekih navika, ako znamo da 90 odsto kancera nisu genetski?

- Svaka zdrava navika je dobra, suština je u jačanju imunog sistema koji onda može neometano da funkcioniše i ne troši se na toksine koje unosimo, već je fokusiran na prepoznavanje ćelija koje su defektne.

Imali smo priliku da čujemo da određeni lekari ne preporučuju genetska ispitivanja, čak i  kada postoji pozitivna porodična anamneza, posebno kada imamo iskustva žena čije su majke preminule u četrdesetim od ove bolesti. Čini se da je vaš stav porpuno drugačiji?

- Uvek je bitno ko i kako priča. Baveći se karcinomom dojke poslednjih 26, 27 godina, sa fokusom na uzroke i posledice ove bolesti, vrlo autoritativno mogu da kažem da ispitivanja imaju svoju funkciju. Praktično, ako je nekome majka  umrla sa 40 godina, postoji verovatnoća da je to bio samo njen karcinom, ali ako je osoba pod stresom i strepnjom, puno je jeftinije i za glavu i za budućnost da uradi genetsko ispitivanje. Genetski rakovi su daleko agresivniji. Svakako, ta osoba bi morala sa 40 godina da uradi baznu mamografiju kod iskusnog radiologa.

Pominjali ste žlezdane dojke u kontekstu malo težeg otkrivanja raka dojke? Možete li detaljnije da pojasnite šta su žlezdane dojke?

Žlezdane dojke ne moraju da budu loše izmenjene ali gusto žlezdano tkivo s jedne strane na mamografiji sakriva potencijalni malignitet, s druge strane ima veliki broj žlezda koje mogu da se transformišu. To može biti rizik sam po sobi.

Do četrdesete godine se ne preporučuje mamografija, posebno ne ženama koje nisu imale nekoga u porodici ko je oboleo? Da li se ipak menja nešto ako pričamo o osobi kojoj su ustanovljene žlezdane dojke, s obzirom na rizik? Da li se menja dinamika pregleda u tom slučaju?

- Ne, do četrdesete je dovoljno da žena ide redovno na ultrazvučne preglede. Najvažnije je da žena izabere iskusnog radiologa.

BONUS VIDEO