On je bio izvarendan kardiolog, laureat Lenjinove nagrade, akademik Akademije nauka Ukrajine. Njegova glavna dela vezana su za hirurgiju, biološku i medicinsku kibernetiku.
Amosov je lekar koji je proučavao probleme dugog života, proširio sopstvenu radnu sposobnost na naredne godine.
Ovo su načela ishrane doktora Amosova:
Punih 40 godina, doktor Nikolaj Amosov se smatrao neuhranjenim. Na ovu tvrdnju, Nikolaj Amosov je rekao: "Moj doručak je obiman i hranljiv: 300 grama svežeg povrća ili kupusa, dva krompira ili hleb i šolja kafe sa mlekom".
Ručak je neregularan, jer dolazi u različito vreme. Jedem salatu, kao i ujutru, bez hleba, bez masti sa minimumom mesa i šoljom kefira ili čajem ili sokom.
Večera: Čaj sa šećerom sa zalogajem hleba, malo kobasice i sira. Jedem sezonsko voće. Generalno, uveče sam skoro uvek sit i jedem veoma malo. Moja visina je 168 centimetara i ja variram u kilaži od 52 do 55 kilograma.“
Amosova pravila ishrane:
Podsistem zdrave ishrane je najvažniji: pravilna ishrana je neophodna, ali nedovoljan je uslov za zdravlje, međutim, što su lošije druge komponente režima, to je strožja ishrana. Uz veliku fizička kondicija, smirenu psihu, to više sebi možete da dozvolite "greške" u ishrani. Borba protiv sopstvenog apetita glavni je problem zdrave osobe. Ugađanje u ishrani dozvoljeno je samo mladima.
Jedino sredstvo za merenje u ishrani je ravnoteža, a standard je vaša normalna težina.
Tablice kalorija samo su za uputstvo: koje namirnice da izbegavamo, a koje su bezbedne. Ne prilagođavajte težinu godinama! (U smislu da kilogrami dolaze s godinama) Ovo je zaista opasno, čak i zato što ljudi stariji od pedeset rizikuju da dobiju hipertenziju i sklerozu jer su te bolesti povezane sa viškom masnoće.
Jedite više sirove hrane
Dobro je gladovati. Postite nedeljno dva do tri dana – jednom mesečno ili svake dve nedelje bukvalno štrajkujte glađu i bićete zdravi. Metabolički trening je trening ćelija za uštetu energije. Postoji samo jedna metoda – budite na obroku bez hrane. Zbog toga će ćelije da „pojedu“ sve pa i ono što nije baš jestivo.
Šta uraditi?
Šteta bilo kod prizvoda je mala ako se telesna težina promeni i ako postoji dovoljno fizičke aktivnosti.
Unos vitamina koji se nalaze u 300 do 500 grama sirovog korenastog povrća, lišća i voća dnevno (što raznovrsnije to bolje). Nezaslađeni sokovi od voća i povrća, uvek različiti piju se u velikim količinama.
- Masti – Za mršavu osobu, masti nisu štetne. Oni koji imaju normalnu telesnu masu, životinjske masti se mogu konzumirati.
- Mleko i do 50 grama mesa dnevno daju potrebne aminokiseline.
- Ugljeni hidrati – su dozvoljeni ljudima sa normalnom telesnom težinom, samo morate imati na umu da je šećer gori od hleba.
- So – Bolje je uopšte je ne koristiti. Zbog soli, trebalo bi da ograničite čak i unos supa.
BONUS VIDEO
Zoran
09.05.2022 15:29Ja kada bih ovako jeo umro bih za dva dana siguirno.