Kada pomislimo na Alberta Ajnštajna, pred očima nam je čovek raščupane kose, okružen knjigama i matematičkim formulama. A šta je jedan od najvećih umova u istoriji jeo pre nego što sedne za radni sto? Ništa neobično ni skupo. Njegov doručak toliko je jednostavan da ga mnogi u Srbiji spremaju gotovo svakog jutra. Ipak, imao je i jednu neobičnu slabost zbog koje su u njegovoj kuhinji morali da nabavljaju velike količine meda.

Mnogi zamišljaju da su ljudi poput Alberta Ajnštajna imali posebne navike, strogo određenu ishranu i neobične rituale kojima su održavali koncentraciju. Međutim, kada je reč o njegovom jelovniku, istina je mnogo jednostavnija.

Čovek koji je promenio naše razumevanje vremena i prostora nije bio naročito zahtevan za stolom. Voleo je domaću hranu, obične namirnice i jela koja ne zahtevaju sate provedene u kuhinji.

A ako je suditi prema sećanjima žene koja je godinama radila u njegovoj kući, za doručak je najčešće birao ono što se i danas redovno nalazi na srpskim trpezama.

Dva jajeta, hleb i puter – tako je počinjao dan

Herta Valdov, koja je šest godina radila kao kućna pomoćnica u Ajnštajnovom domu, kasnije je govorila o njegovim svakodnevnim navikama. Njena sećanja zabeležena su u knjizi „Einstein at Home“, koja otkriva kako je slavni fizičar živeo daleko od očiju javnosti.

Prema njenim rečima, za doručak je gotovo svakog jutra tražio pržena jaja ili kajganu. Često bi pojeo najmanje dva jajeta, uz tost ili zemičke. Na stolu su se nalazili i puter i med, koji je posebno voleo.

„Za doručak je uglavnom bilo jaja, najčešće prženih. A bilo je i mnogo meda“, prisetila se Herta.

Nema tu egzotičnog voća, skupih dodataka ishrani ili komplikovanih recepata. Dva jajeta, parče hleba i nešto što će zasladiti jutro.

Priznaćete, baš takav doručak priprema se u mnogim našim kućama, naročito vikendom, kada imamo malo više vremena da sednemo za sto.

Med je voleo toliko da su ga kupovali u velikim količinama

Dok su mu jaja bila gotovo svakodnevna navika, med je predstavljao posebno zadovoljstvo.

Prema sećanjima njegove pomoćnice, med su nabavljali od pčelara u tolikim količinama da je govorila kako su ga donosili u malim kofama.

Ajnštajn je, očigledno, voleo slatko, ali nije tražio komplikovane poslastice. Dobar domaći med bio mu je sasvim dovoljan.

Zanimljivo je da njegova kućna pomoćnica nije opisivala čoveka koji satima razmišlja o tome šta će jesti. Naprotiv, slavni fizičar uglavnom je bio zadovoljan jednostavnom hranom i nije pravio veliku filozofiju oko obroka.

Pečurke je obožavao – jeo bi ih i tri puta dnevno

Ipak, jedna namirnica imala je posebno mesto u njegovoj ishrani.

Bile su to pečurke, naročito vrganji.

Ajnštajn je voleo da šeta šumom u okolini Kaputa, mesta nedaleko od Berlina, i da donosi pečurke kući. Uživao je u jelima pripremljenim od njih, a često ih je kombinovao i sa jajima.

Njegova pomoćnica ispričala je da ih je toliko voleo da bi ih, da se samo on pitao, jeo čak tri puta dnevno.

To ne znači da je zaista svakog dana imao tri obroka sa pečurkama, već da je njegova ljubav prema njima bila izuzetno velika.

Osim pečuraka, voleo je mladi boraniju, špargle, salate, pirinač i testeninu pripremljenu na italijanski način.

Posebno je voleo i sveže jagode.

A šta je jeo za ručak i večeru?

Ni ostatak Ajnštajnovog jelovnika nije bio raskošan.

Na porodičnom stolu često su se nalazile supe, povrće, krompir sa puterom i peršunom, pirinač i jednostavna jela od mesa.

Voleo je i čorbu od sočiva, kao i dobru salatu od krastavaca.

Kada bi jeo meso, imao je jednu zanimljivu naviku. Nije podnosio slabo pečene odreske, već je insistirao da budu dobro ispečeni. Prema sećanjima pomoćnice, umeo je da kaže da nije tigar, pa da ne želi krvavo meso.

Za večeru je često birao nešto lagano – sendviče, sir, jaja ili povrće.

Ipak, njegov način ishrane menjao se tokom života. Zbog zdravstvenih problema morao je da se pridržava određenih dijeta, a pred kraj života prestao je da jede meso i ribu.

U pismu iz 1954. godine naveo je da se dobro oseća na takvom režimu ishrane.

Da li su jaja bila tajna njegovog genijalnog mozga?

Ovo je pitanje koje se često pojavljuje kada se govori o Ajnštajnovoj ishrani.

Jaja zaista sadrže važne hranljive materije, uključujući proteine, vitamin B12 i holin, koji je neophodan za normalno funkcionisanje nervnog sistema.

Holin učestvuje u stvaranju acetilholina, supstance važne za pamćenje i druge funkcije mozga.

Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, jedno veliko kuvano jaje sadrži oko 147 miligrama holina.

Ipak, to ne znači da ćete postati pametniji ako svakog jutra pojedete dva jajeta.

Ne postoje dokazi da je upravo doručak učinio Ajnštajna genijem, niti da ponavljanje istog obroka povećava inteligenciju.

Za zdravlje mozga mnogo je važnija uravnotežena ishrana tokom celog dana, uz dovoljno sna, fizičke aktivnosti i drugih zdravih životnih navika.

Zašto je njegova priča zanimljiva i danas?

Možda baš zato što pokazuje koliko svakodnevni život jednog velikog čoveka može biti običan.

Dok su drugi pokušavali da razumeju njegove teorije, Ajnštajn je ujutru sedao za sto za kojim su ga čekali jaja, hleb i med. Nije morao da jede skupe namirnice niti da pravi poseban jelovnik.

Naravno, njegova ishrana nije bila nepromenjena tokom čitavog života. Sačuvana svedočenja najviše opisuju period između 1927. i 1933. godine, pa ne možemo pouzdano tvrditi da je decenijama svakog jutra jeo potpuno isti obrok.