Zato je veoma važno naglasiti da su povošene masnoće u krvi mnogo češće nego što mislimo i da bi ih preventivno trebalo kontrolisati jednom godišnje jer mnogi i ne znaju da imaju ovaj poremećaj.
To su, zapravo, čestice masnoće u krvi koje organizam stvara kad se kalorije ne potroše nekom fizičkom aktivnošću. U slučaju pojačane potrošnje za energijom, telo otpušta hormone koji će omogućiti da je dobijemo iz masnih ćelija.
Veoma je važno naglasiti da nije samo masna hrana uzrok povišenih triglicerida, već su to i šećeri koje će organizam skladištiti u vidu masti. Najčešće su praćeni visokom holesterolom, pa treba obratiti pažnju na spoljašnje znake kao što su ksantome - žućkasta ispupčenja na koži ili ksantelazme - na očnim kapcima. Povećan obim struka može da ukazuje na stomačnu gojaznost, koja nastaje kao posledica taloženja visceralnih masti.
Kada nivo triglicerida u krvi dostigne opasnu visinu između 1,000 miligrama po decilitru(mg/dL) i 2,000 mg/dL, mogu se javiti i simptomi upale pankerasa, kao što su bol u gornjem delu stomaka i mučnina.
Simptomi aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti javljaju se i kao posljedica visokih triglicerida u krvi. To su bol u grudima kao kod angine pektoris, plitko disanje i aritmija. Kad su masnoće u krvi više od 443 mg/dL, rizik od srčanog udara je utrostručen.
