Odmah pogledajte OČI i LICE: Ovi znakovi ukazuju na MASNU jetru, a jedan napitak pomaže na DUŽE staze

Pored genetske predispozicije, opasni su i gojaznost, ali i nagli gubitak kilograma kada velika količina masnoća stiže u jetru. Rizik predstavljaju i visok holesterol, dijabetes i visok krvni pritisak. Treba redovno kontrolisati i masnoće u krvi i pratiti moguće nuspojave upotrebe nekih lekova.

U ranoj fazi, masnu jetru nije lako otkriti. Najčešće se utvrdi da pacijent pati od ovog stanja tek kad se obavi testiranje, a isključe neka druga oboljenja jetre poput hepatitisa. Ultrazvuk stomaka, takođe, može da bude dobro dijagnostičko sredstvo.

Bez obzira na to koji je uzrok problema, eventualna konzumacija alkohola će ga značajno povećati. Četvrti stepen masne jetre je ciroza a nakon toga mogući izlaz je još samo transplantacija. 

Znak da je pacijentu hitno potrebna pomoć je žutilo koje se primećuje u očima, na delu beonjače kao i promena boje kože na licu - ten, takođe, postaje žućkast. Ponekad se i na jeziku mogu videti promene u vidu sitnih "pukotina", takozvanih fisura.

Prvo što osoba može da uradi za svoju jetru jeste da hitno promeni način života. Uz vežbanje koje treba da traje barem 150 minuta zbirno u nedelji dana, preporučuje se prelazak na mediteransku dijetu. Ona uključuje povrće, ribu, voće, orašaste plodove, maslinovo ulje i vrlo malo mesa.

Alkohol je zabranjen, a od napitaka su dozvoljeni čaj i kafa. Prema studiji, jedan napitak izgleda ima značajan zaštitni efekat i smanjuje rizik od smrti za čak 49 odsto.

Naime, tim naučnika Univerziteta Sautempton je pratio zdravstvene podatke gotovo pola miliona ljudi od kojih je blizu 400.000 redovno pilo kafu. Pokazalo se da je kod njih, tokom nešto više od deset godina, koliko je praćeno njihovo zdravstveno stanje, bilo upola manje smrtnih ishoda hroničnih oboljenja jetre. Oliver Kenedi, vodeći istraživač, primećuje: "Kod njih se javilo i manje drugih oboljenja, poput hronične bolesti bubrega, pa i nekih vrsta karcinoma."

Niko tačno ne zna koje supstance u kafi su zaslužne za ovako dejstvo. Ispitanici su, u proseku, pili između tri i četiri kafe dnevno. Neki od njih su pili instant, neki mlevenu, a neki kafu bez kofeina.

BONUS VIDEO