Svi koji redovno uzimaju ibuprofen, naproksen ili aspirin trebali bi obratiti pažnju na oštro upozorenje koje je uputio lekar britanskog NHS-a, ističući kako dugotrajna upotreba ovih lekova može izazvati ozbiljne nuspojave.
Prema pisanju portala Mirror, ljudi moraju biti svesni da ovi često korišćeni lekovi mogu dovesti do čireva i opasnih krvarenja uzimate li ih nekontrolisano i bez nadzora.
Dr. Mark Porter, lekar opšte prakse, za The Times je naglasio ozbiljnost situacije, pozivajući se na podatke koji pokazuju razmere problema.
Šokantna statistika
Objavio je zabrinjavajuće podatke:
"Krvarenje iz želuca i gornjeg dela probavnog sistema opasno je stanje koje, prema reviziji koju je vodio tim sa Univerziteta u Oksfordu, rezultira s najmanje 60.000 bolničkih prijema godišnje. Otprilike jedna od deset pogođenih osoba nikada se ne vrati kući".
Shutterstock
Aludirao je na studiju objavljenu u časopisu Gut, koja je analizirala ishode između 2007. i 2022. godine.
Studija je pokazala koliko je pacijenata koji su doživeli krvarenje uzimalo lekove, bilo na recept ili u slobodnoj prodaji, koji su "mogli uzrokovati ili pogoršati problem".
"Skoro polovina od 5.141 pacijenta analiziranog u reviziji bila je na nekom obliku leka koji pogoršava krvarenje, poput niske doze aspirina, klopidogrela te antikoagulansa varfarina i apiksabana. Jedan od 14 pacijenata uzimao je nesteroidni protivupalni lek (NSPUL) – lekove poput ibuprofena, naproksena ili normalne doze aspirina koji se koriste za lečenje bola i artritisa, a koji mogu uzrokovati čireve i krvarenje", pojasnio je dr. Porter.
Shutterstock
Više od problema sa želucem
Dok su mnogi koji uzimaju lekove za razređivanje krvi svesni rizika od krvarenja, dr. Porter smatra da premalo ljudi shvata koliko opasni mogu biti nesteroidni protivupani lekovi.
"NSPUL lekovi odgovorni su za otprilike trećinu svih bolničkih prijema uzrokovanih nuspojavama lekova, što zauzvrat čini oko petinu svih bolničkih kreveta. I ne radi se samo o krvarenju iz probavnog sustava – NSPUL mogu izazvati srčane udare, moždane udare i oštećenje bubrega", upozorava on.
Mehanizam delovanja koji ublažava bolove (inhibicija prostaglandina) istovremeno slabi prirodnu odbranu želuca od vlastite želudačne kiseline, što dovodi do iritacije, čireva, krvarenja, pa čak i perforacije.
Ko je u najvećem riziku?
Iako su rizici za većinu ljudi mali, dr. Porter ističe da bi neke grupe trebale biti posebno oprezne.
Lekari često uz lekove poput ovih propisuju i lekove za zaštitu želuca (poput omeprazola), no oni smanjuju rizik, ali ga ne uklanjaju u potpunosti.
Posebno oprezni trebaju biti:
- Svi koji uzimaju niske doze aspirina ili antikoagulanse (varfarin, apiksaban)
- Osobe sklone probavnim smetnjama, gorušici i/ili s istorijom čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu
- Osobe sa srčanim smetnjama i hroničnom bubrežnom bolešću
- Svi stariji od 65 godina koji ne uzimaju propratnu zaštitu za želudac
Shutterstock
Šta koristiti i na šta paziti?
Dr. Porter savetuje izbegavanje aspirina u potpunosti, osim ako vam ga nije izričito preporučio lekar.
"Ako imate glavobolju ili vas boli koleno, paracetamol je verovatno sigurniji od ibuprofena. Povremeni unos nesteroidnih protivupalnih lekova verovatno vam neće naštetiti ako ne spadate u rizične grupe. Međutim, ako vam je lek protiv bolova potreban redovno, posavetujte se sa svojim lekar", zaključuje.
Za kraj, uputio je važan savet.
Dok povraćanje krvi niko neće ignorisati, raniji znak sporijeg krvarenja iz gornjeg dela probavnog sistema – crna stolica nalik katranu (melena) – ponekad može proći nezapaženo.
"Ako vam se to događa, molim vas, odmah potražite pomoć."
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
