Imate migrenu? Može biti povezana sa još jednim bolnim stanjem, simptomi su gotovo identični

Ako živite sa migrenom i fibromijalgijom, možda se pitate šta se dešava u vašem telu što bi moglo izazvati ova bolna stanja – i da li postoji veza između njih.

Veza između ova dva stanja postoji, i radi se o dvosmernom odnosu – što znači da, ako osoba ima jedno stanje, veća je verovatnoća da će imati i drugo.

Saznajte kako su migrena i fibromijalgija povezane i koje mogućnosti lečenja postoje za simptome koji se mogu pojaviti kod oba stanja.

Studije pokazuju snažnu povezanost između migrene i fibromijalgije. Osobe sa migrenom imaju veću verovatnoću da će imati i fibromijalgiju i obrnuto. Oba stanja se takođe zasebno i istovremeno češće javljaju kod žena nego kod muškaraca.

„Ova stanja dele preklapajuće mehanizme koji uključuju način na koji mozak obrađuje bol“, kaže za Everyday Health Danijel Arkfeld, dr med., reumatolog na ,,Keck School of Medicine" ,,Univerziteta Južne Karoline". „Sve je više istraživanja koja sugerišu da oba stanja proističu iz centralne senzibilizacije – pojačanog odgovora nervnog sistema na signale bola.“

Shutterstock

Uzrokuje li jedno stanje drugo? Iako ne postoje konačni dokazi da migrena izaziva fibromijalgiju ili obrnuto, istraživači veruju da ova stanja mogu imati zajedničke puteve koji povećavaju osetljivost na hronični bol.

„Jedna je teorija da ponovljeni napadi migrene mogu s vremenom promeniti način na koji nervni sistem reaguje na bol, što potencijalno može izazvati fibromijalgiju kod ljudi koji su već predisponirani“, kaže Don Bjus, doktorka nauka, klinička profesorka neurologije na ,,Medicinskom fakultetu Albert Einstein". „S druge strane, rani simptomi fibromijalgije – poput bola i ukočenosti u vratu i ramenima – mogu aktivirati nervne puteve i doprineti pojavi migrene.“

Potrebna su dalja istraživanja da bi se u potpunosti razumeo dvosmerni odnos, ali fiziološko preklapanje – posebno ono koje uključuje neurotransmitere poput serotonina – sugeriše zajedničku biološku osnovu.

Preklapajući simptomi migrene i fibromijalgije

Simptomi zajednički migreni i fibromijalgiji uključuju:

• Hronične glavobolje: Osobe sa fibromijalgijom često prijavljuju glavobolje. Migrena može izazvati različite vrste glavobolja. Prema jednoj studiji, pacijenti sa migrenom i većom učestalošću glavobolja imaju veći rizik od fibromijalgije.
   
• Osetljivost na svetlost, zvuk i mirise: Uobičajena kod migrene, ova senzorna osetljivost često se javlja i kod osoba sa fibromijalgijom.
   
• Umor i kognitivne poteškoće: Takozvana „fibro magla“, problemi sa koncentracijom i pamćenjem javljaju se u oba stanja.
   
• Poremećaji spavanja: Problemi sa uspavljivanjem ili spavanjem mogu pogoršati bol i simptome u oba stanja.
   
• Gastrointestinalni problemi: Mnogi ljudi sa fibromijalgijom i migrenom imaju gastrointestinalne simptome poput mučnine i povraćanja.
   
• Depresija: Simptomi depresije češće se javljaju kod osoba koje imaju i migrenu i fibromijalgiju.

Mogućnosti lečenja kada migrena i fibromijalgija koegzistiraju

Fibromijalgija obično pogoršava migrenu, kaže dr Rodrik Spirs, rukovodilac odeljenja za glavobolje na ,,Univerzitetu Braun". „Prilikom izbora leka ili terapije pokušavamo da izaberemo onaj koji će lečiti oba poremećaja“, dodaje.

Lekovi

Lekovi koji mogu lečiti i fibromijalgiju i migrenu uključuju:

• Antidepresive: Inhibitori ponovne pohrane serotonina i noradrenalina, poput duloksetina i venlafaksina, mogu pomoći u smanjenju osetljivosti na bol i sprečavanju napada migrene. Može se koristiti i triciklički antidepresiv amitriptilin.
   
• Lekove protiv napada: Lekovi poput pregabalina i gabapentina odobreni su za fibromijalgiju i ponekad se propisuju za sprečavanje migrene.

Bihevioralne terapije

Određeni bihevioralni pristupi mogu se koristiti i kod migrene i fibromijalgije, kao što su:

• Kognitivno-bihevioralna terapija: Cilj kognitivno-bihevioralne terapije je da promeni način na koji ljudi razmišljaju o teškim ili stresnim situacijama, kako bi na te izazove mogli odgovoriti na pozitivniji i produktivniji način.
   
• Svesnost i meditacija: Istraživanja su pokazala da smanjenje stresa zasnovano na svesnosti, što je oblik meditacije, može značajno smanjiti jačinu bola kod osoba sa hroničnim bolnim stanjima.
   
• ,,Biofeedback" i terapija prihvatanja i posvećenosti (ACT): Ovi pristupi pomažu u poboljšanju mehanizama suočavanja sa bolom tako što poboljšavaju svest o telu i emocionalnu regulaciju. Prema istraživanju objavljenom 2023. godine, ACT smanjuje bol, depresiju i umor kod osoba sa fibromijalgijom.

„Bihevioralne terapije ljudima daju alate za drugačije reagovanje na stres, što je čest okidač za oba stanja“, kaže dr Bjus.

Promene načina života

Nekoliko promena načina života može napraviti značajnu razliku u upravljanju i migrenom i fibromijalgijom, dodaje dr Spirs. To uključuje:

• Kvalitetan san: Loš san povezan je sa lošijim ishodima u oba stanja. U studiji objavljenoj 2024. godine pronađena je snažna korelacija između hroničnih bolnih stanja i kvaliteta sna.
   
• Uravnoteženu ishranu: Važno je ograničiti unos prerađene hrane, kofeina i veštačkih zaslađivača, jer sve to može kod nekih izazvati migrenu.
   
• Hidrataciju: Dehidratacija može izazvati migrene i pogoršati umor.
   
• Vežbanje kad god je to moguće: Lagani pokreti, poput hodanja, plivanja ili istezanja, mogu smanjiti ukočenost i poboljšati opšte stanje, iako je važno početi polako i prilagođavati vežbe po potrebi.

„Neke osobe sa fibromijalgijom ne mogu da vežbaju zbog fizičkog bola, a neke osobe sa migrenom ne mogu da vežbaju jer to izaziva još jače migrene. Međutim, mislim da aktivnost može koristiti onima koji je mogu podneti“, objašnjava Spirs.

 

Bonus video: