Smanjuje dejstvo: Omiljeni začin može da ublaži efikasnost lekova, eksperti zato preporučuju ovu količinu

Dodaci ishrani sa cimetom mogu ometati dejstvo lekova za dijabetes, pritisak, antidepresiva i drugih lekova, upozoravaju istraživači.

Cimet je poznat kao začin sa brojnim zdravstvenim prednostima, ali stručnjaci upozoravaju da velike količine cimeta, posebno u obliku dodataka ishrani, mogu smanjiti efikasnost određenih lekova.

„Prekomerno konzumiranje dodataka ishrani može smanjiti delotvornost određenih lekova jer ubrzava njihovo izlučivanje iz tela“, izjavila je dr Šabana Kan, glavna naučnica u Nacionalnom centru za istraživanje prirodnih proizvoda na Univerzitetu u Misisipiju.

„Ako se veće količine dodataka ishrani uzimaju bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom, mogu se javiti zdravstveni problemi.“

Istraživanje

U istraživanju koje je objavljeno u časopisu Food Chemistry: Molecular Sciences, dr Šabana Kan i njen tim otkrili su da cinamaldehid, spoj odgovoran za prepoznatljiv ukus i miris cimeta, aktivira receptore u telu koji ubrzavaju metabolizam lekova, što može dovesti do toga da se lekovi izbace iz organizma pre nego što stignu da deluju.

Shutterstock

Kora kasija cimeta iz južne Kine predstavlja dodatni rizik, upozoravaju dr Kan i njen tim. Osim što sadrži cinamaldehid, ova vrsta cimeta bogata je kumarinom – jedinjenjem prisutnim i u semenkama piskavice, koje ima antikoagulantna svojstva. To može biti posebno opasno za osobe koje uzimaju lekove za razređivanje krvi. U većim dozama, kumarin je takođe poznat po tome da može izazvati oštećenje jetre, piše Everyday Health.

Koji lekovi mogu biti u interakciji sa dodacima cimeta?

Dodaci cimeta mogu biti posebno problematični za osobe koje uzimaju lekove koji se prerađuju u jetri, poput onih za dijabetes, pritisak i poremećaje raspoloženja, objašnjava dr Vesli Mekvorter, portparol Akademije za ishranu i dijetetiku.

Dr Kan savetuje pacijentima da budu posebno oprezni sa dodacima cimeta ako boluju od hroničnih bolesti poput hipertenzije, dijabetesa, raka, artritisa, astme, gojaznosti, HIV-a, AIDS-a ili depresije. Iako ovo istraživanje potvrđuje ranije nalaze o interakcijama cimeta sa lekovima, dr Kan i njen tim zaključuju da je potrebno više istraživanja, uključujući klinička ispitivanja na ljudima, kako bi se u potpunosti razumela uloga cimeta u telu i moguće interakcije ovog začina sa lekovima.

Shutterstock

Dr Mekvorter naglašava da količina cimeta koju posipate po kafi ili dodajete u recept ne predstavlja isti rizik kao dodaci ishrani, koji sadrže mnogo veće doze aktivnih jedinjenja i samim tim predstavljaju veći rizik. „Slobodno uživajte u cimetu u ishrani, ali budite oprezni sa dodacima — i uvek se konsultujte sa nutricionistom ili lekarom pre nego što ih uvrstite u svoju rutinu ishrane“, kaže Mekvorter, koji nije bio uključen u ovo istraživanje.

Aromatizovanje hrane i pića umerenim količinama cimeta može imati potencijalne zdravstvene koristi, rekla je Kristin Rajan, nutricionistkinja iz Sijetla. Te koristi uključuju snižavanje nivoa šećera u krvi, smanjenje holesterola, kao i borbu protiv upala i infekcija.

„Korišćenje cimeta kao začina u hrani je najbezbedniji način konzumacije“, naglasila je Rajan, koja nije bila uključena u pomenuto istraživanje. „Cimet u kombinaciji sa celovitim biljnim namirnicama predstavlja najbolju praksu njegove upotrebe bez preterivanja. Mleveni cimet može se dodavati ovseno kaši, pecivima, sosu od jabuka ili kafi. Štapići cimeta mogu se dodavati varivima, sosevima ili kuvati sa pasuljem i sočivom.“

 

Bonus video: