Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, godinama može neprimetno narušavati zdravlje, a da ne izazove nijedan prepoznatljiv simptom. Procene govore da veliki broj ljudi živi sa povišenim vrednostima pritiska, a da toga nije ni svestan – sve dok se ne desi ozbiljna komplikacija, poput moždanog ili srčanog udara.
Najveći izazov kod otkrivanja visokog pritiska jeste upravo njegova podmuklost. Osobe koje ne osećaju nikakve tegobe najčešće ni ne pomišljaju da bi trebalo da mere pritisak. Ipak, stručnjaci upozoravaju: ako imate više od 40 godina, višak kilograma, ako u porodici postoji istorija hipertenzije, loše se hranite, pušite, unosite previše alkohola ili živite pod stalnim stresom – spadate u rizičnu grupu. U tom slučaju, preporuka je da pritisak merite makar jednom godišnje, čak i ako se osećate potpuno zdravo.
Ponekad telo ipak upozori
Postoje slučajevi kada telo ipak pošalje signal da nešto nije u redu. Učestale glavobolje, zamagljen vid ili osećaj pritiska u grudima mogu ukazivati na povišen pritisak. Važno je znati da ti simptomi nisu specifični i mogu se javiti i kod drugih stanja. Ipak, ako se javljaju često, posebno ako imate poznate rizične faktore – vreme je da posetite lekara.
Merenje pritiska – jedini siguran pokazatelj
Merenje krvnog pritiska jedini je pouzdan način za otkrivanje hipertenzije. Prema smernicama Mayo klinike, normalan pritisak je manji od 120/80 mmHg. Vrednosti između 120 i 129 za sistolni, uz dijastolni manji od 80, označavaju povišen pritisak. Kada pritisak prelazi 130/80 mmHg, govorimo o hipertenziji prvog stepena, dok vrednosti iznad 140/90 označavaju drugi stepen. Posebnu pažnju treba obratiti ako pritisak pređe 180/120 mmHg – tada se radi o krizi koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Kod kuće normalan, kod lekara skače
Postoji i tzv. fenomen "bele mantile" – kada osoba ima povišen pritisak samo u lekarskoj ordinaciji, dok su kod kuće vrednosti u granicama normale. Takva hipertenzija može se potvrditi 24-časovnim Holter merenjem pritiska – uređajem koji meri pritisak automatski tokom dana i noći, dok osoba obavlja uobičajene aktivnosti.
Sekundarna hipertenzija – simptom ozbiljnijeg poremećaja
Kod nekih ljudi visok pritisak se razvija iznenada, bez prethodnih rizičnih faktora. Tada se često radi o tzv. sekundarnoj hipertenziji – pritisak koji je izazvan nekim drugim poremećajem, kao što su bolesti bubrega, štitaste žlezde ili hormonski disbalans. Ovakve slučajeve je posebno važno prepoznati, jer lečenjem osnovnog uzroka pritisak može biti u potpunosti normalizovan.
Ako sumnjate na povišene vrednosti, najbolje je da počnete da vodite evidenciju merenja kod kuće i da se konsultujete sa lekarom. Redovno praćenje, uz zdrav stil života – smanjenje unosa soli, fizičku aktivnost i prestanak pušenja – značajno doprinosi održavanju pritiska u zdravim granicama.
Visok pritisak možda ne boli, ali njegove posledice mogu biti kobne. Zato budite korak ispred – ne čekajte simptome da biste reagovali.
Možda vas zanima…
povezane vesti
