Narodna poslanica Srpske napredne stranke Jasmina Obradović je u trenutku kada je nasilnička opozicija krenula da pravi haos u Skupštini imala moždani udar, saopštila je predsednica Skupštine Ana Brnabić. Doktor Rodoljub Ristić, specijalista interne medicine i kardiolog otkrio govorio je na koje sve načine nerviranje i stres utiče na mozak, srce i na pritisak i koliko je u stvari loše što većina ljudi potiskuje sve i drži sve u sebi.
- Na genetiku ne možemo, ali možemo da je modifikujemo da se ona ne ispolji u kardiovaskularnim oboljenjima, ako činimo sve što je moguće da se to ne ispolji. Stres je jedan od veoma bitnih faktora u nastajanju. Ljudi koji žive i provode dane u stresu, koji imaju stres i na poslu i van njega nisu svesni u kakvom su riziku - kaže dr Ristić.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Stres izaziva odjednom niz poremećaja i endokrinoloških i metaboličkih.
- Dolazi do pojačanog lučenja hormona nadbubrežne žlezde, kateholamina. Oni ubrzavaju srčani rad, a to zahteva dobre i prohodne krvne sudove. Ukoliko postoje već prvi znaci ateroskleroze kod ljudi koji su u stresu, ako postoji suženje na krvnim sudovima, rizik da u tom trenutku, u tom periodu stresa koji traje, dobiju infarkt ili skok pritiska koji može da dovede do šloga je jako velik - kaže dr Ristić.
Kako ističe, izazivanje stresa je jedan vrlo značajan faktor u nastajanju kardiovaskularnih oboljenja.
- Ako živ čovek radi u uslovima koji stvaraju stres, on mora da učini sve što je moguće da ga izbegne. Mora biti svestan da će stres sigurno izazvati, ako duže traje, u jednom trenutku bol u grudima i stezanje - kaže Ristić.
Simptomi moždanog udara
Prema rečima kardiologa dr Alekse Pejovića postoji podela moždanih udara na ishemijske, kada dolazi do začepljenja krvnog suda i hemoragijski, odnosno krvareći moždani udar, kod kojih je smrtnost veća.
- Moždani udar nastaje onog trenutka kada se ili začepi krvni sud koji dovodi kiseonik i nutrijente u mozak, ili s druge strane taj isti krvni sud pukne, kada dođe do izliva krvi u mozak - izjavio je dr Pejović nedavno.
Na sreću, simptome moždanog udara možemo prepoznati, ističe dr Pejović.
- Simptomi zavise od dela mozga koji ishranjuje taj krvni sud koji je pukao ili je začepljen - navodi dr Pejović i objašnjava da, iako simptomi mogu biti šaroliki, najčešći su:
- slabost neke polovine tela, obično ruke i noge, ili može biti samo slabost ruke i noge
- problemi sa govorom
- ispadi u vidnom polju, recimo oduzetost ili slabost
- nespretnost jedne polovine tela
Karakteristično za simptome moždanog udara je što nastaju u trenutku ili kroz nekoliko minuta. Tada je neophodno odmah pozvati Hitnu pomoć, naglašava lekar.
- Pet minuta je period kada neuroni mogu da ostanu bez kiseonika i bez nutrijenata. Postoje metode kojima možemo da lečimo, tačnije da smanjimo štetu od moždanog udara. Ipak, neuroni umiru gotovo momentalno i neka šteta će nastati, ali mi se borimo za ostatak mozga i to u satima koji dolaze. Što pre se dođe do hitne službe, to je bolje. Začepljenje najčešće nastaje u karotidama - objašnjava dr Pejović.
Godine više nisu presudne za moždani udar
Postoji 150 razloga zašto može doći do moždanog udara, ističe doktor.
- Kod mlade populacije on ima drugačije uzroke nego što su kod starije. To su obično retke, neobične bolesti, sklonosti ka zgrušavanjima u krvi i tako dalje. Ali ono što je takođe problematično, to je upravo to što smo videli, da je u toj grupi raste procenat ljudi koji dobijaju moždane udare zbog klasičnih uzroka moždanog udara poput: gojaznosti, šećerne bolesti, visokog pritiska.
Navodi da je nekada bilo očekivano da čovek sa 40 godina počne da pije terapiju za pritisak, a sada imamo sve više mladih ljudi, 20-30 godina, koji počinju da piju terapiju, navodi doktor. Kako je objasnio, migrene sa aurom predstavljaju rizik za moždani udar.
Simptomi koji ukazuju na srčani udar
Nedavno je i doktorka Andrijana Ilić iz Hitne pomoć potvrdila je još jednom danas da je sve više mladih koji doživljavaju infarkt, te da je izuzetno važno da se on na vreme prepozna i da se na vreme adekvatno reaguje.
- Sve su mlađe osobe koje imaju akutne infarkte miokarda, što nije tipično. I kada se to desi budu jako uznemireni i uplašeni - kaže za Javni servis dr Andrijana Ilić iz Hitne pomoći.
Kada su u pitanju simptomi infarkta, prvi znak je jak bol u sredini grudi, koji se širi u levu ruku.
