Hrvatska književnica Vedrana Rudan (75) suočava se s dijagnozom agresivnog raka žučnih kanalića, retkog primarnog tumora jetre koji je izuzetno teško dijagnostikovati. Ova bolest često ostaje neotkrivena čak i uz upotrebu specijalizovanih testova, a kada simptomi postanu očigledni, bolest je već u poodmakloj fazi, što značajno otežava proces lečenja. Dodatnu komplikaciju predstavlja činjenica da žene ponekad mogu pomešati simptome ove bolesti sa onima koje se javljaju tokom predmenstrualnog sindroma.
Gostujući u emisiji „Nedjeljom u 2“ na HRT-u, književnica je otvoreno govorila o svom stanju i želji za eutanazijom. „Ne želim da umirem na rate“, izjavila je Rudan, otkrivši da je razmatrala ovu opciju, koja košta 17.000 evra. Ipak, zbog dugotrajne i složene procedure, odlučila je da odustane.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
„Muž i ja smo tokom godina uspeli da uštedimo nešto novca. Javila sam se organizaciji, poslali smo dokumentaciju i oni su me prihvatili. Prošla sam sve korake, platila članarinu, ali kako su zahtevali sve više nalaza i kako je vreme prolazilo, shvatila sam da će taj proces potrajati. Takođe, postoji mogućnost da neko iz komisije zaključi da bi mi se možda moglo pomoći. Vremenom sam onemoćala i odustala“, ispričala je Rudan.
Tema eutanazije ostaje izuzetno kontroverzna i deli javno mnjenje širom sveta. Dok je u Srbiji zabranjena, u pojedinim zemljama je legalna i pod strogo regulisanim uslovima. Pristalice eutanazije smatraju da je to način da se bolesnoj osobi omogući dostojanstven kraj života bez nepotrebne patnje. Protivnici, s druge strane, naglašavaju svetost ljudskog života i veruju da niko osim Boga ne bi trebalo da odlučuje o njegovom kraju.
Postoje različite vrste eutanazije: pasivna, koja podrazumeva prekid medicinskih postupaka koji održavaju život pacijenta, i aktivna, koja uključuje primenu sredstava koja izazivaju smrt na zahtev pacijenta. Sličan koncept je i sedacija, dozvoljena u nekim zemljama, koja pacijenta dovodi u stanje duboke relaksacije i plitkog sna, ubrzavajući prirodni kraj života.
U zemljama poput Holandije, eutanazija se odvija pod strogim nadzorom stručnih komisija koje čine pravnici, lekari i etičari. Proces zahteva obimnu dokumentaciju, konsultacije sa nezavisnim lekarima i potvrdu da je odluka pacijenta dobrovoljna i promišljena, kao i da je patnja nepodnošljiva i neizlečiva.
Priča Vedrane Rudan ponovo je pokrenula javnu debatu o eutanaziji, njenoj etičkoj dimenziji i pravima pacijenata na dostojanstven kraj života.
