Vedrana Rudan predala sve za eutanaziju, i prihvatili je: Šta se dešava kada je smrt jedini izlaz?

Hrvatska književnica Vedrana Rudan (75) suočava se s dijagnozom agresivnog raka žučnih kanalića, retkog primarnog tumora jetre koji je izuzetno teško dijagnostikovati. Ova bolest često ostaje neotkrivena čak i uz upotrebu specijalizovanih testova, a kada simptomi postanu očigledni, bolest je već u poodmakloj fazi, što značajno otežava proces lečenja. Dodatnu komplikaciju predstavlja činjenica da žene ponekad mogu pomešati simptome ove bolesti sa onima koje se javljaju tokom predmenstrualnog sindroma.

Gostujući u emisiji „Nedjeljom u 2“ na HRT-u, književnica je otvoreno govorila o svom stanju i želji za eutanazijom. „Ne želim da umirem na rate“, izjavila je Rudan, otkrivši da je razmatrala ovu opciju, koja košta 17.000 evra. Ipak, zbog dugotrajne i složene procedure, odlučila je da odustane.

„Muž i ja smo tokom godina uspeli da uštedimo nešto novca. Javila sam se organizaciji, poslali smo dokumentaciju i oni su me prihvatili. Prošla sam sve korake, platila članarinu, ali kako su zahtevali sve više nalaza i kako je vreme prolazilo, shvatila sam da će taj proces potrajati. Takođe, postoji mogućnost da neko iz komisije zaključi da bi mi se možda moglo pomoći. Vremenom sam onemoćala i odustala“, ispričala je Rudan.

Tema eutanazije ostaje izuzetno kontroverzna i deli javno mnjenje širom sveta. Dok je u Srbiji zabranjena, u pojedinim zemljama je legalna i pod strogo regulisanim uslovima. Pristalice eutanazije smatraju da je to način da se bolesnoj osobi omogući dostojanstven kraj života bez nepotrebne patnje. Protivnici, s druge strane, naglašavaju svetost ljudskog života i veruju da niko osim Boga ne bi trebalo da odlučuje o njegovom kraju.

Postoje različite vrste eutanazije: pasivna, koja podrazumeva prekid medicinskih postupaka koji održavaju život pacijenta, i aktivna, koja uključuje primenu sredstava koja izazivaju smrt na zahtev pacijenta. Sličan koncept je i sedacija, dozvoljena u nekim zemljama, koja pacijenta dovodi u stanje duboke relaksacije i plitkog sna, ubrzavajući prirodni kraj života.

U zemljama poput Holandije, eutanazija se odvija pod strogim nadzorom stručnih komisija koje čine pravnici, lekari i etičari. Proces zahteva obimnu dokumentaciju, konsultacije sa nezavisnim lekarima i potvrdu da je odluka pacijenta dobrovoljna i promišljena, kao i da je patnja nepodnošljiva i neizlečiva.

Priča Vedrane Rudan ponovo je pokrenula javnu debatu o eutanaziji, njenoj etičkoj dimenziji i pravima pacijenata na dostojanstven kraj života.