Žena (32) doživela infarkt: Najmlađi pacijent na VMA, lekari zabrinuti zbog prognoza

Trend sve većeg broja mlađih osoba koje doživljavaju srčani udar postaje sve zabrinjavajući. Prema rečima dr Nemanje Đenića, načelnika klinike za Urgentnu internu medicinu na VMA, raste broj pacijenata mlađih od 40 godina koji doživljavaju teške infarkte, a mnogi od njih nažalost završavaju fatalno. Ovaj alarmantni trend sve je prisutniji, što izaziva zabrinutost u medicinskim krugovima.

Dr Đenić ističe da je najmlađi pacijent na njihovom odeljenju žena od 32 godine, koja je primljena sa simptomima akutnog infarkta. Na osnovu njenih medicinskih analiza, ustanovljeno je da je imala dijabetes i neprepoznatu šećernu bolest, što je, u kombinaciji sa genetikom i izostankom preventivnih pregleda, dovelo do infarkta. Srećom, ona se sada oporavlja.

Dr Đenić dalje naglašava da je procenat pacijenata mlađih od 40 godina u angio salama u porastu, i sada čine 10-12% svih pacijenata. On upozorava da je vreme za promenu pristupa i veću edukaciju građana o važnosti preventivnih pregleda.

Situacija je alarmantna, jer kod mladih pacijenata infarkt često ima izuzetno teške kliničke manifestacije, što povećava rizik od fatalnih ishoda. Ovo je jasna indikacija da je potrebno promeniti način života, smatra dr Đenić.

Dodaje i da neprilagođena fizička aktivnost, zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, stres, nesanica, nepravilni medicinski pregledi i neprepoznati dijabetes mogu dovesti do fatalnih ishoda. Ove faktore treba uzeti u obzir, jer statistika pokazuje zabrinjavajući trend među mladima.

Dr Đenić takođe napominje da su trombotski događaji postali učestaliji nakon 2020. godine, kada je počela pandemija koronavirusa. Povećan broj infarkta, embolija, moždanih udara i drugih vaskularnih događaja, prema njegovim rečima, sigurno je za 20-30% veći nakon preležane kovid infekcije. Zato je vrlo važno da se ljudi koji su imali kovid redovno kontrolišu.

On ukazuje da laboratorijski parametri poput d-dimera i obične krvne slike mogu otkriti trombotske promene pre nego što se jave kliničke manifestacije, što omogućava pravovremenu terapiju. Takođe, dr Đenić naglašava da je preventivni medicinski nadzor ključan i da svi ljudi, posebno oni stariji od 18 godina, treba da se podvrgnu redovnim preventivnim pregledima. Jednom godišnje treba uraditi krvnu sliku, dok se kardiološki pregledi preporučuju svaka dva leta. Promene u životnim navikama, smanjenje stresa, prilagođavanje ishrane i smanjenje unosa soli, posebno kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, takođe su ključni faktori za zdravlje.