Poslednjih godina došlo je do zabrinjavajućeg porasta smrtnih slučajeva povezanih sa srcem među mladima, što je trend koji zahteva ozbiljnu pažnju kako zdravstvenih radnika tako i šire javnosti. Dr Manjinder Singh Sandhu, glavni direktor na odeljenju kardiologije, u Fortis Memorijalni istraživačkom institutu u Gurugramu otkrio je najveće razloge za ovaj negativan trend.
„Kao kardiolog, sve više se suočavam sa slučajevima kada inače zdravi mladi pojedinci podlegnu problemima sa srcem, postavljajući pitanja o osnovnim uzrocima i potencijalnim preventivnim merama.
Jedan primarni faktor koji doprinosi ovom alarmantnom trendu je porast faktora rizika vezanih za način života. U današnjem svetu koji se brzo razvija, mnogi mladi ljudi vode sve više sedelački život, često vođeni dugim satima na poslu ili u školi i prekomernim vremenom ispred ekrana. Ovo sedeće ponašanje, zajedno sa lošim izborom u ishrani – kao što je konzumacija visoko prerađene hrane bogate šećerima, nezdravim mastima i natrijumom – stvara savršenu oluju za razvoj kardiovaskularnih problema.
Gojaznost, koja je direktna posledica loših životnih navika, postaje sve zastupljenija među mlađom populacijom. Višak telesne težine značajno povećava rizik od razvoja hipertenzije (visokog krvnog pritiska), dijabetesa tipa 2 i visokog holesterola – stanja koja opterećuju kardiovaskularni sistem i otvaraju put srčanim oboljenjima. Pored toga, modernoj ishrani često nedostaju esencijalne hranljive materije koje podržavaju zdravlje srca, što dodatno pogoršava rizik.
Još jedan kritičan faktor je sve veća učestalost problema mentalnog zdravlja među mladima. Hronični stres, anksioznost i depresija mogu imati duboke efekte na zdravlje srca. Stres dovodi do oslobađanja hormona stresa kao što je kortizol, koji može povećati krvni pritisak i doprineti nezdravim mehanizmima suočavanja kao što su vaping, pušenje ili prekomerna konzumacija alkohola. Ove navike su štetne za zdravlje kardiovaskularnog sistema i mogu dovesti do ozbiljnih srčanih oboljenja.
Genetske predispozicije takođe igraju značajnu ulogu u zdravlju mladih pojedinaca. Iako genetika sama po sebi ne može direktno da izazove srčane bolesti, ona može predisponirati pojedince na stanja kao što je porodična hiperholesterolemija, koja uzrokuje izuzetno visoke nivoe holesterola od mladosti.
Rano otkrivanje i lečenje ovakvih genetskih stanja su od ključne važnosti, ali često ostaju neprepoznati sve dok se ne pojavi ozbiljan zdravstveni problem.
Nedostatak redovnih zdravstvenih pregleda među mladima je još jedan faktor koji doprinosi. Mnogi mladi pojedinci ne prolaze rutinski lekarski pregledi, što dovodi do nedijagnostikovanih stanja koja su se mogla izlečiti ili ublažiti ranom intervencijom. Rutinski pregledi mogu pomoći u identifikaciji faktora rizika i stanja pre nego što pređu u teže stadijume.
U zaključku, sve veća učestalost srčanih problema među mladima je složeno pitanje na koje utiču faktori načina života, izazovi mentalnog zdravlja, genetske predispozicije i nedostatak redovnog praćenja zdravlja. Kao kardiolozi, naša je odgovornost da edukujemo, zalažemo se za preventivne mere i radimo na stvaranju zdravstvenog okruženja koje podržava zdravlje srca od malih nogu. Baveći se ovim faktorima, možemo pomoći u smanjenju incidence smrtnih slučajeva povezanih sa srcem i promovisati zdraviju budućnost za mlađu generaciju“, rekao je kardiolog.
