Reč je o pečurki koja se u kulinarskom svetu često opisuje kao „kuhinjski dijamant“ ili „beli tartuf“. Njena vrednost na tržištu može dostići između 2.000 i 8.000 evra po kilogramu, što je čini izuzetno cenjenim delikatesom.
Srećom, naša zemlja leži na „belim dijamantima“ – različite vrste tartufa moguće je pronaći na oko 250 lokacija širom Srbije. Ipak, i pored ogromnog potencijala, proizvodnja tartufa u Srbiji je još uvek u začetnoj fazi i o njoj se vrlo malo govori.
Izazovi i specifičnosti uzgoja tartufa
Pronalaženje tartufa nije nimalo lak zadatak jer oni rastu u divljini i ne mogu se veštački uzgajati. Specifični uslovi za njihov rast uključuju idealnu kombinaciju kiše i netaknute zemlje, što im daje jedinstvenu aromu koja obogaćuje svako jelo. Pored njihove gastronomske vrednosti, tartufi su i izuzetno zdravi – poznati su po svojoj sposobnosti da obnavljaju sive moždane ćelije i jačaju organizam.
Najređi i najvredniji od svih tartufa je beli tartuf, koji se, na sreću, može pronaći u Srbiji. Najčešće raste u ravničarskim predelima ispod bora i topola. Preliminarni podaci sugerišu da su najvažnija nalazišta u zapadnom Sremu, južnom Banatu, kao i u okolini Pančeva, Valjeva i Bora.
Globalna potražnja za tartufima
Potražnja za tartufima na svetskom tržištu je ogromna. U Americi, srednji hamburger sa tartufima može koštati čak 5.000 dolara, dok kilogram čokolade posute tartufima dostiže neverovatnih 6.000 dolara.
Iako su tartufi izuzetno vredni, važno je da se potencijal koji oni nude maksimalno iskoristi, kako bi se unapredila proizvodnja i promovisala ova izuzetna prirodna blaga Srbije.
