Stalna nadutost stomaka često nije posledica hrane, već stresa koji ometa proces varenja. Postoji jednostavna tehnika disanja koja može napraviti veliku razliku, o kojoj će biti reči u nastavku.

Mnogi ljudi pokušavaju da reše problem nadutosti tako što piju biljne čajeve ili izbacuju gluten iz ishrane, ali tegobe i dalje ostaju. Razlog je često to što probavni sistem zapravo reaguje na nešto drugo. Veliki broj ljudi godinama traži uzrok nadutosti u namirnicama koje redovno jedu. Česta greška je strogo izbacivanje različitih vrsta hrane, iako telo mnogo češće reaguje na stanje nervnog sistema u kojem se trenutno nalazimo.

Stalna nadutost stomaka može nastati kada hronični stres aktivira simpatički nervni sistem. Tada se rad creva usporava, smanjuje se lučenje želudačne kiseline, a povećava osetljivost na gasove. Zbog toga se javlja neprijatan osećaj pritiska u stomaku čak i nakon laganog obroka.

Simpatički nervni sistem je prvenstveno zadužen za reakcije preživljavanja. Kada, na primer, primite hitan poslovni mejl, telo to može doživeti kao potencijalnu pretnju. U takvoj situaciji krv se povlači iz digestivnog sistema i preusmerava ka mišićima, dok želudac značajno smanjuje proizvodnju enzima potrebnih za varenje.

U tim trenucima sistem za varenje funkcioniše na minimumu. Možete pojesti veoma zdravu salatu, ali želudac nema kapacitet da je pravilno svari. Nesvarena hrana zatim prolazi kroz creva i postaje hrana za štetne bakterije. Ti mikroorganizmi stvaraju veliku količinu gasova koji šire zidove creva, što dovodi do upornog nadimanja i osećaja pritiska u stomaku.

Mozak i creva su stalno povezani i međusobno komuniciraju putem vagusnog nerva. Kada ste u žurbi ili pod stalnom brigom, organizam to tumači kao znak opasnosti. Kao posledica toga, proces varenja se usporava ili gotovo zaustavlja. Hrana tada ostaje duže u želucu i može početi da fermentiše.

Istraživanja su pokazala da hronični stres usporava rad creva i povećava osetljivost na gasove. Zbog toga čak i mali i lagan obrok može izazvati izražen osećaj težine i nadutosti u stomaku.

Brzo jedenje dodatno pogoršava problem. Kada jedete u žurbi, često nesvesno gutate i veliku količinu vazduha. Ovo stanje se naziva aerofagija. Ljudi koji su pod stalnim stresom posebno su skloni tome da tokom jela ili pića progutaju više vazduha nego što je uobičajeno.

Zbog toga se često dešava da je stomak ujutru ravan, dok se tokom dana nadutost postepeno povećava. Do večeri stomak može postati toliko tvrd i napet da je teško zakopčati pantalone. Dugotrajno izbacivanje određenih namirnica, poput hleba ili mleka, u takvim situacijama često ne daje trajne rezultate.

Jedan od načina da pomognete varenju jeste da pre obroka smirite nervni sistem. To možete postići jednostavnom vežbom disanja. Udahnite polako kroz nos brojeći do četiri, kratko zadržite dah, a zatim lagano izdahnite. Ponovite ovu vežbu tri puta. Na taj način aktivira se parasimpatički nervni sistem koji telu šalje signal da je bezbedno i spremno za varenje.

Važno je i obratiti pažnju na tempo jedenja. Nakon svakog zalogaja spustite viljušku na sto i jedite sporije. Hranu dobro sažvaćite dok ne postane gotovo tečna u ustima. Time olakšavate rad želucu i smanjujete mogućnost gutanja vazduha.

Takođe je korisno izbegavati napete ili emotivno teške razgovore tokom obroka. Gledanje negativnih vesti ili čitanje poslovnih poruka za stolom može održavati telo u stanju stresa. Kada god je moguće, pokušajte da jedete u mirnoj i opuštenoj atmosferi.

Video: