Stigla je najteža vest: Slavko je konačno dobio svoju sobu i novi dom, a onda mu je život uzeo ono najvažnije

Pre samo nekoliko meseci cela Srbija radovala se zbog Slavka. Dečak iz sela Skadar kod Osečine, koji je sa ocem živeo u teškim uslovima, dobio je novu kuću, svoju sobu i priliku da konačno živi kao njegovi vršnjaci.

Danas je ta kuća tiha.

Slavkov otac je preminuo, a dečak koji je već kao mali ostao bez majčine brige sada je izgubio i čoveka uz kojeg je odrastao.

Vest je objavila humanitarka Tamara Misirlić, koja je Slavka upoznala početkom ove godine i pokrenula akciju da njemu i ocu obezbedi bolji dom.

„Slavkov otac je preminuo i ova kuća ostade pusta“, rekla je Tamara.

Prema njenim rečima, nadali su se da će Slavka nakon očeve smrti prihvatiti majka, što se nije dogodilo. Navela je i da ga nisu preuzele sestre njegovog pokojnog oca, pa je brigu o dečaku preuzeo Centar za socijalni rad.

Srbija ga je upoznala dok je pešačio kilometrima do škole

Kada je Tamara prvi put stigla do njihove kuće, Slavko je imao samo 13 godina, a svakodnevica mu odavno nije ličila na bezbrižno detinjstvo.

Ustajao je rano, ložio vatru, pomagao ocu, pa odlazio u školu. Put kroz šumu do škole i nazad bio je dug oko osam kilometara.

Kada se vrati kući, čekao ga je novi posao.

Sekira, drva, pomoć ocu.

Bez mnogo žaljenja i bez velikih zahteva.

O majci je tada pričao gotovo šapatom.

„Moja mama je otišla. Bio sam mali. Ne sećam se tačno koliko sam imao godina.“

Na pitanje da li ga je posećivala, odgovorio je:

„Pa nije. Teško je i sad kad je prošlo možda šest godina.“

Nije imao ni loptu

Možda je upravo jedan kratki razgovor najbolje pokazao kakvo je Slavkovo detinjstvo bilo.

Tamara ga je pitala da li voli fudbal.

Voli.

„Imaš li loptu?“

„Nemam.“

Samo jedna reč.

U julu je izgledalo da se stvari konačno menjaju. Humanitarna akcija je uspela i Slavko i njegov otac dobili su novu kuću. Posle trošnog doma stigli su novi zidovi, nameštaj i soba koju je dečak mogao da nazove svojom.

Najvažnije je, međutim, bilo to što su njih dvojica i dalje bili zajedno.

Sada je Slavko ostao bez oca.

Kuća je ostala, njegov oslonac nije

O tome gde će dečak dalje živeti nema potrebe nagađati. Potvrđeno je da je uključen Centar za socijalni rad, koji treba da vodi računa o njegovom daljem zbrinjavanju.

Slavkova priča već je jednom pokrenula ljude širom Srbije. Pomogli su mu da dobije ono što mu je nedostajalo, pristojan dom.

Ono što mu sada treba ne može da se izgradi ciglom.

Posle svega kroz šta je prošao, ovom dečaku najviše treba sigurno mesto, čovek na koga može da se osloni i malo običnog detinjstva koje mu je život do sada toliko puta uzimao.