Kada pomislite na pametnu osobu, verovatno zamišljate nekoga ko ima nekoliko diploma, veliku kućnu biblioteku, govori više stranih jezika i koristi reči kojima može da zadivi sve oko sebe. Međutim, takva predstava o inteligenciji nije uvek tačna i često nas navodi da pogrešno procenjujemo ljude.

Neko može da obiđe desetine zemalja, završi doktorat i napamet citira poznate književnike, a da ipak ne ume da razmišlja na pravi način. S druge strane, postoji neko ko nikada nije napustio svoj grad, nije studirao na fakultetu, a poseduje više praktične mudrosti i sposobnosti razumevanja od mnogih visokoobrazovanih ljudi.

Suštinska razlika krije se u dve osobine koje često pogrešno poistovećujemo sa formalnim obrazovanjem i lepim izražavanjem.

Znanje stečeno iz knjiga nije isto što i inteligencija.

Prava inteligencija ogleda se u sposobnosti da postojeće znanje razumemo, povežemo sa različitim situacijama i iskoristimo na nov način. Obrazovanje nam pruža proverene informacije, činjenice, formule i podatke iz prošlosti. Inteligencija nam omogućava da sve to sagledamo iz drugačijeg ugla, prepoznamo nove mogućnosti i pronađemo rešenja do kojih drugi možda ne bi došli.

Naučiti napamet veliki broj definicija i umeti da rešiš nepoznat problem dve su potpuno različite sposobnosti. Student može savršeno da reprodukuje gradivo na ispitu, ali da se ne snađe kada treba da razume zašto bojler curi. Istovremeno, baka koja nikada nije završila srednju školu može za nekoliko minuta da smisli kako da od ostataka hrane napravi ukusan obrok za celu porodicu.

Upravo u takvim situacijama vidi se da inteligencija nije samo ono što znamo, već i način na koji razmišljamo, povezujemo informacije i pronalazimo rešenja u svakodnevnom životu.

Inteligentna osoba ume da sasluša druge

Druga važna osobina inteligentnih ljudi jeste sposobnost da razumeju druge i pažljivo ih saslušaju. Možda to na prvi pogled deluje kao jednostavna osobina, ali njen značaj je mnogo veći nego što mislimo. Istraživanja o kolektivnoj inteligenciji pokazuju da uspeh grupe ne zavisi samo od sposobnosti pojedinaca, već i od njihove međusobne komunikacije, razumevanja i uvažavanja tuđih osećanja.

Često najveći problem nije nedostatak znanja, već nedostatak spremnosti da zaista čujemo ono što nam drugi govore. Inteligentna osoba nema potrebu da uvek bude u pravu niti da poslednja iznese svoje mišljenje. Ona primećuje i ono što drugi prećute. Ako vidi da kolega tokom sastanka ne govori, neće ga odmah osuditi kao nezainteresovanog, već će kasnije pokušati da sazna šta misli i kako se oseća.

Lep način izražavanja nije dokaz istinske inteligencije

Lako je pomešati elokventnost sa inteligencijom. Osoba koja koristi složene izraze, govori samouvereno i dugo izlaže svoje stavove može ostaviti utisak velike učenosti. Međutim, ako pritom ne primećuje da sagovornik nekoliko puta pokušava da dođe do reči, onda joj nedostaje važan deo komunikacijske i socijalne inteligencije.

Potreba da se stalno ističemo, dokazujemo i privlačimo pažnju drugih ne mora da bude znak pameti. Istinska inteligencija često se pokazuje tiho, kroz postupke koji ne traže publiku ni priznanje. To je osoba koja će pomoći komšiji da unese težak komad nameštaja na četvrti sprat, a da pritom ne očekuje pohvalu niti zahvalnost. Njoj je dovoljno da zna da je nekome olakšala dan.

Male stvari koje otkrivaju inteligentnu osobu

Inteligencija se ne prepoznaje samo po obrazovanju, titulama i uspehu, već i po načinu na koji se neko ponaša u svakodnevnim situacijama.

To je osoba koja ume da ispriča običan događaj iz svog života na zanimljiv način, tako da je pažljivo slušate i zaboravite na telefon.

Ona ume da uživa u dobroj knjizi, pesmi ili razgovoru, ali nikada ne procenjuje tuđu vrednost na osnovu toga šta neko čita, koliko zna ili kakvo obrazovanje ima.

Vodi računa o svojim obavezama, održava red u svom životu i ne prebacuje na druge odgovornost za nered koji sama stvara.

Još važnije, ume da bude uz ljude kada im je teško, da iskreno podeli njihovu tugu i pruži im podršku u trenucima gubitka. Isto tako, ne oseća zavist kada neko drugi napreduje, već ume iskreno da se obraduje tuđem uspehu, unapređenju ili ostvarenju nekog važnog cilja.

Upravo se u tim svakodnevnim postupcima često vidi više o čoveku nego u svim njegovim diplomama i velikim rečima.

Video:

slika