Brakovi pucaju zbog 1 navike, a nije preljuba: Ne dozvolite da se dogodi i vama

Može biti teško proceniti šta zapravo meri kompatibilnost kada tek počnete da se zabavljate sa nekim. Preživeli ste prve sastanke, ritam dopisivanja i onaj neprijatan razgovor „šta smo mi?”, ali onda dolazi još jedan test: cela noć u istom krevetu u pokušaju da uhvatite makar malo sna.

Jednoj osobi je stalno vruće, druga želi da soba bude ledena. Jedna osoba hrče, druga se budi na svaki šum. Do jutra se možete zapitati da li loš san znači i loš spoj — ali stručnjaci kažu da ne bi trebalo da brinete previše i prerano.

Šta je „kompatibilnost u spavanju”?

Džuli Nujen, sertifikovani trener za sastanke u kompaniji „Hily”, definiše kompatibilnost u spavanju kao situaciju u kojoj „oba partnera imaju stilove i navike spavanja koje im omogućavaju da se oboje u potpunosti odmore”. To obuhvata sve — od sobne temperature i vremena odlaska na spavanje, do toga da li mašina za bele šumove ostaje uključena.

„Ne moraju imati potpuno iste sklonosti, ali je važno da zajedno ostvaruju kvalitetan san”, objašnjava ona za Real Simple. Istraživanja iz oblasti nauke o spavanju ovo potvrđuju. 

„Spavanje je ono što nazivamo dijadnim procesom, što znači da većina ljudi spava u parovima”, kaže dr Danijela Marketi, stručnjakinja za san u kompaniji „Mattress Firm”. Istraživanja su pokazala da spavanje sa partnerom može pozitivno uticati na san „jer se ljudi mogu osećati sigurnije i smirenije, a deljenje kreveta može učvrstiti poverenje i intimnost”, navodi ona.

Međutim, kada stvar ne funkcioniše, posledice se mogu preliti i na samu vezu. „Kada ne spavate dobro, to može narušiti odnos ili učiniti da osećate manju motivaciju da nastavite dalje sa tom vezom”, kaže Nujenova.

Jedna teška noć nije znak za alarm

Ako se prevrćete u stanu novog partnera, nemojte paničiti.

„Ne bih shvatala loš san kod novog partnera kao znak nekompatibilnosti”, kaže Marketijeva. „Umesto toga, to bih posmatrala kao priliku za otvoren razgovor o preferencijama za spavanje obe osobe i za uviđanje šta se može prilagoditi.” Nujen ističe da je partnerova reakcija na taj razgovor ono na šta treba obratiti pažnju.

„Veću pažnju bih posvetila tome kako vaš partner reaguje kada pokrenete tu temu i da li možete zajedno da nađete rešenje”, kaže ona. Takođe savetuje da budete konkretni kada odlučite da pokrenete razgovor. „Razgovarajte o tome šta vam tačno remeti san”, predlaže ona. „Bilo da je u pitanju hrkanje, pomeranje ili želja za sopstvenim prostorom.” Kada identifikujete problem, možete probati odvojene pokrivače, čepiće za uši, različita vremena odlaska na spavanje ili ređe provođenje noći zajedno.

Da li je „razvod tokom spavanja” rešenje?

„Ne volim izraz ’razvod tokom spavanja’ jer zbog njega jedan praktičan dogovor zvuči kao neuspeh u vezi”, kaže Marketijeva. „Pre bih na to gledala kao na ’kompromis u spavanju’.” Nujenova se slaže sa ovim stavom. „Izraz ’razvod tokom spavanja’ može delovati isuviše grubo, kao da niste uspeli u nečemu”, kaže ona. „To može biti potpuno razumno rešenje koje ima smisla za par.”

Odvojeno spavanje takođe ne mora biti trajno. Marketijeva napominje da neko ko prolazi kroz tretman za lečenje nesanice može privremeno spavati odvojeno, jer bi delovi tog tretmana mogli ometati san njegovog partnera.

A bliskost ne zavisi od deljenja istog dušeka: „Zajedničko spavanje i intimnost nisu sinonimi, tako da parovi koji spavaju odvojeno mogu promišljeno održavati fizičku bliskost na druge načine”, kaže Marketijeva.

Kompatibilnost u spavanju jeste stvar na koju treba obratiti pažnju, ali ne kao na test koji se prolazi ili pada. Ono što je zaista važno jeste da li možete da imenujete problem, saslušate jedno drugo i pronađete srednju sredinu. Nujenova to jednostavno zaključuje: „Način na koji uspevate da prebrodite problem važniji je od same kompatibilnosti u spavanju.”

Bonus video: