Meso je važan izvor proteina i hranljivih materija koje su potrebne organizmu, ali stručnjaci upozoravaju da nisu sve vrste mesa jednako zdrave. Neke mesne namirnice sadrže veliku količinu zasićenih masti i soli, što može povećati rizik od povišenog holesterola, srčanih bolesti i gojaznosti.

Mnogima je teško da zamisle obrok bez mesa, ali lekari savetuju da se pojedine vrste jedu umereno, naročito prerađevine i masniji komadi crvenog mesa. Ukoliko se često nalaze na jelovniku, mogu dugoročno negativno uticati na zdravlje.

Gastroenterolog dr Vojislav Perišić ranije je objasnio da je meso važan deo ishrane, ali da treba birati kvalitetnije vrste.

„Organizmu je potrebno parče mesa dnevno jer sadrži proteine, gvožđe i cink. U mnogim zemljama, poput SAD, najčešće se konzumira govedina jer ima više gvožđa i hranljivih materija“, rekao je on tokom gostovanja na televiziji Prva.

Prema njegovim rečima, govedina je često bolji izbor od svinjetine, jer ima povoljniji odnos hranljivih materija i masti. Ipak, stručnjaci upozoravaju da i kod crvenog mesa treba biti umeren.

Koje vrste mesa treba jesti ređe?

Pojedine vrste mesa sadrže veliku količinu zasićenih masti, koje mogu povećati nivo lošeg LDL holesterola u krvi. To vremenom može dovesti do začepljenja arterija i povećanog rizika od srčanih oboljenja.

Stručnjaci posebno izdvajaju nekoliko vrsta mesa koje bi trebalo ograničiti u svakodnevnoj ishrani.

Masni odresci

Masniji komadi govedine, poput ribaj steka ili file minjona, sadrže veliku količinu zasićenih masti. Jedna porcija od oko 115 grama može imati i do 10 ili 11 grama zasićenih masti.

Iako je crveno meso dobar izvor gvožđa i proteina, lekari upozoravaju da preterana konzumacija masnih komada može doprineti povećanju telesne težine i izazvati upalne procese u organizmu.

Jagnjetina

Jagnjetina je čest izbor na slavama i porodičnim okupljanjima, ali spada u masnije vrste mesa. Jedna porcija može sadržati oko 11 grama zasićenih masti.

Stručnjaci savetuju da se crveno meso, uključujući jagnjetinu, jede najviše jednom nedeljno, naročito kod osoba koje imaju povišen holesterol ili porodičnu istoriju srčanih bolesti.

Svinjska rebra

Svinjska rebra su izuzetno masna i često sadrže veliku količinu zasićenih masti. U porciji od oko 115 grama može biti i do 13 grama zasićenih masti.

Zbog toga ih nutricionisti svrstavaju među namirnice koje bi trebalo jesti povremeno, a ne kao čest deo svakodnevne ishrane.

Kobasice i prerađevine

Mesne prerađevine, poput kobasica, često se nalaze na listi najmanje zdravih mesnih proizvoda. Osim zasićenih masti, sadrže i veliku količinu soli i aditiva.

Jedna porcija sušene kobasice od oko 50 grama može sadržati i do 500 miligrama natrijuma, što može doprineti povišenom krvnom pritisku i opterećenju srca.