Održavanje temperature u spavaćoj sobi od 24°C tokom cele noći može imati povoljan efekat na zdravlje starijih osoba, sugeriše novo istraživanje Univerziteta Grifit. Održavanje odgovarajućih termičkih uslova tokom spavanja ključan je, ali često potcenjen faktor koji pomaže noćnoj regeneraciji organizma.

Istraživanje koje je vodio dr Fergus O'Konor sa Fakulteta za zdravstvene, sportske i socijalne nauke na Univerzitetu Grifit u Australiji fokusiralo se na to kako više noćne temperature utiču na rad srca i stresne reakcije kod osoba starijih od 65 godina. Otkriveno je da održavanje temperature od 24°C može smanjiti rizik od nepovoljnih stresnih reakcija tokom spavanja.

„Kod osoba starijih od 65 godina, održavanje temperature u spavaćoj sobi na 24 stepena Celzijusa noću smanjilo je rizik od pojačanih stresnih reakcija tokom sna“, objašnjava dr O'Konor (citirano prema časopisu Science Daily).

Zašto visoka temperatura otežava regeneraciju organizma?

Stručnjaci objašnjavaju da previsoke temperature dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem. U pokušaju da se rashladi, telo ubrzava rad srca, terajući ga da pumpa krv ka površini kože. Ako takvo stanje traje duže vreme, srce postaje preopterećeno, što ograničava sposobnost organizma da se oporavi od toplotnog stresa.

Temperatura spavaće sobe je važna. Kako je istraživanje sprovedeno?

Učesnici su nosili fitnes narukvice na nedominantnoj ruci koje su beležile broj otkucaja srca tokom sna. U njihovim spavaćim sobama postavljeni su senzori temperature koji su kontinuirano pratili uslove tokom letnjeg perioda istraživanja u Australiji.

Na taj način dobijeni su prvi podaci iz realnih životnih uslova koji pokazuju kako više temperature u spavaćim sobama utiču na rad srca i stresne reakcije tokom spavanja.

Rezultati istraživanja objavljeni su 29. decembra 2025. godine u naučnom časopisu „BMC Medicine“.

Vruće noći i zdravlje – šta je sa klimom?

Dr O'Konor ističe da su rezultati posebno važni u kontekstu klimatskih promena. Porast noćnih temperatura može dovesti do češćih poremećaja sna i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i smrtnosti.

„Klimatske promene povećavaju učestalost vrućih noći, što može povećati rizik od srčanih bolesti i smrti narušavanjem sna i regeneracije autonomnog nervnog sistema“, naglašava naučnik.

Nema preporuka za noćnu temperaturu

Stručnjaci ukazuju i na nedostatak jasnih zdravstvenih smernica. Trenutno postoje preporuke za maksimalnu unutrašnju temperaturu tokom dana (26°C), ali ne postoje zvanične smernice za optimalnu temperaturu u spavaćoj sobi tokom noći.