Mnogi prave grešku dodajući mleko u pire krompir jer ono često može da dovede do gnjecave i grudvaste teksture. Umesto toga, tajna kremastog pirea je u vodi u kojoj se krompir kuvao, jer ona sadrži skrob koji deluje kao prirodni zgušnjivač i daje svilenkastu strukturu bez razvodnjavanja ukusa.

Za pripremu je važno izabrati krompir sa više skroba, poput žutog ili brašnastog krompira, jer se lakše raspada i daje kremastiji rezultat. Krompir treba kuvati u slanoj vodi dok potpuno ne omekša, a pre ceđenja treba sačuvati oko dve šolje vode od kuvanja.

Nakon kuvanja, krompir treba kratko vratiti na tihu vatru da ispari višak vlage, zatim dodati puter sobne temperature i gnječiti ručno. Postepeno se doliva vrela voda od kuvanja dok se ne postigne željena gustina. Puter je ključan za bogat ukus, dok se po želji može dodati i kašika kisele pavlake na kraju.

Važno je izbegavati upotrebu miksera ili blendera jer oni previše razbijaju skrob i mogu napraviti lepljivu teksturu. Koristiti treba gnječilicu ili presu za krompir i mešati samo dok se ne dobije glatka i vazdušasta masa.

Svi sastojci treba da budu topli kako bi se izbeglo stvaranje grudvica, a mešanje treba zaustaviti čim se postigne savršena tekstura. Ako pire postane previše redak, može se kratko zagrejati na tihoj vatri da višak tečnosti ispari. Ovaj način pripreme naglašava prirodan ukus krompira i daje restoranski kvalitet pirea.