Još od malih nogu Margita Stefanović je znala čime će se baviti, a tome svedoče i njeni uspesi tokom školovanja. Naime, mlada muzičarka je bila učesnik mnogih takmičenja i nosilac brojnih nagrada na sastajanjima instrumentalista i kamernih orkestara i ansambala u Jugoslaviji i inostranstvu.
Naravno, profesionalci su odmah zapazili njen talenat i sa samo 11 godina dobila je ponudu da nastavi muzičko školovanje u Moskvi - međutim njeni roditelji su odbili da je pošalju, ali to je nije sprečilo da postane muzičar "prve klase".
Po završetku srednje škole upisala je Arhitektonski fakultet u našoj prestonici koji je završila 1984 godine.
Muzičku karijeru započela je u rok bendu Milana Mladenovića Katarina II na koncertu u sali bioskopa Topčiderska zvezda.
Međutim, ubrzo upoznaje članove grupe Električni orgazam, a kroz druženje sa njima i Milana Mladenovića dobija poziv da se priključi grupi. Zbog nje Mladenović kupuje sintisajzer, a tri meseca kasnije Stefanovićeva postaje stalni član sastava.
Magi nije bila toliko "učaorena" i samo fokusirana na bend, već je raširila svoja krila i bez oklevanja počela da komponuje muziku za filmove i drame poput "Prvi put s ocem na jutrenje", "Vera Hofmanova", "Povratak Vuka Alimpića", i pozorišne predstave "Klasni neprijatelj" i "Tri sestre".
Naravno, pored svega gore navedenog Margita je takođe "gostovala" na albumima mnogih jugoslovenskih grupa kao što su Bejbi Kejt, Van Gog, Babe.
Njen najveći filmski uspeh je pak bio, kada se pojavila na velikom platnu davne 1985. godine u filmu Gorana Markovića "Tajvanska kanasta" gde glumi Draganu sestru glavnog junaka.
Jedan od većih preokreta u njenoj karijeri se desio kada je preminuo Mladenović i kada je rešila da osnuje svoj bend " Kurajberi" koji je raspustila posle samo godinu dana, kako bi osnova novi 1995. godine, to jest, bend EQV.
U tom periodu nastavlja da gostuje i na albumima i koncertima jugoslovenskih bendova i povremeno svira sa sastavima Glisersi, Zion banda i Direktori.
Nažalost, iako je imala izuzetno uspešnu karijeru Margita nije umela da se nosi sa stresom, a utehu je našla u psihoaktivnim susptancama koje su joj na kraju uništile život.
Zbog droge, kako se tada pričalo, članovi benda i prijatelji počeli su da joj okreću leđa, a nakon smrti njenog oca, opijati su joj postali jedino za čime je marila. Zbog toga njeno finansijsko stanje postaje sve gore, a kada je prodala sve što je posedovala završila je na ulici.
Poslednje godine života provela je u beogradskom Centru za smeštaj beskućnika, a umrla je 18. septembra 2002. na beogradskoj Infektivnoj klinici.
Uzrok njene smrti nije zvanično objavljen, ali se pretpostavlja da je umrla od posledica dugogodišnjeg intravenoznog konzumiranja narkotika.
