'Mozak je 'fleksibilan'. Putem okoline možemo 'ojačati' ili 'oslabiti' mozak. Iskreno verujem da, uprkos svim našim najboljim namerama, dečji mozak nažalost oblikujemo u pogrešnom smeru - kaže radni terapeut i objašnjava koje su glavne greške u vaspitanju većine roditelja.
,,Deca su danas u razornom emotivnom stanju! Većina njih dolazi u školu emocionalno nesposobna da uči, a postoji mnogo faktora u današnjem načinu života koji su doprineli ovom razvoju", kaže Viktora Prodej, radni terapeut.
U svom dugogodišnjem radu sa roditeljima, decom i nastavnicima, videla je mnogo upozoravajućih stvari i shvatila da su deca danas u mnogim aspektima sve gora i gora i zato je odlučila da podeli savet za sve roditelje.
Kako? Ovo su glavne greške koje roditelji prave:
1. Deca dobijaju sve što žele i kada žele
,,Gladan sam!!" - ,,Evo, za sekund, sad će ručak!" ,,Žedan sam!" - ,,Evo, sad ćemo kupiti vodu/sok." ,,Dosadno mi je!" - "Evo ti ______ pa se igraj." Sposobnost odlaganja zadovoljstva je jedan od ključnih faktora za budući uspeh. Imamo najbolju nameru – da usrećimo naše dete – ali, nažalost, činimo ih srećnim u ovom trenutku, ali „tužnim“ na duge staze. Odlaganje zadovoljstva znači da morate biti u stanju da dobro funkcionišete pod stresom. Vremenom, naša deca postaju sve manje sposobna da se nose i sa najmanjim stresom, što na kraju stvara velike prepreke njihovom uspehu kasnije u životu.
„Ohrabrujem svakog roditelja zabrinutog za budućnost svog deteta da pročita ovaj zaista dobronamerni savet. Znam da mnogi odlučuju da ne slušaju i čitaju ovakve stvari, ali deci je potrebno da čuju ovu poruku.
Nemogućnost odlaganja zadovoljenja često se može videti u učionicama, tržnim centrima, restoranima i prodavnicama kada dete čuje reč „ne“, jer su roditelji već uvežbali dečji mozak da odmah dobije ono što želi.
2. Ne učimo decu socijalnim veštinama
Svi smo zauzeti, pa svojoj deci dajemo razne igračke i digitalne uređaje kako bi bili zauzeti. Deca su se mnogo više igrala napolju, gde su učila i vežbala svoje društvene veštine u nestrukturisanom i prirodnom okruženju. Nažalost, tehnologija je zamenila vreme provedeno u vazduhu. Pored toga, tehnologija je učinila roditelje manje dostupnim, a iako to često rade nesvesno, štete i deci i sebi, a dobro razvijene socijalne veštine treba da budu prioritet.
Mozak je kao mišić koji treba i može da se trenira i ponovo obučava. Ako želite da vaše dete može da vozi bicikl, naučićete ga da vozi bicikl. Ako želite da vaše dete bude u mogućnosti da sačeka, naučićete ga strpljenju. Ako želite da se vaše dete druži, morate ga naučiti društvenim veštinama. Isto važi i za sve ostale veštine. Nema razlike!
3. Zabava koja nikad ne prestaje
Stvorili smo veštački svet zabave za našu decu. Jednostavno više nema dosadnih trenutaka. Čim se stiša, brzo trčimo da ih ponovo zabavimo jer ćemo se osećati kao da ne ispunjavamo svoju roditeljsku dužnost. Živimo u dva odvojena sveta. Oni imaju svoj „zabavni“ svet, a mi naš „radni“ svet. Zašto nam deca ne pomažu oko kućnih poslova, pranja sudova ili veša? Zašto većinu vremena čistimo njihove igračke i sobu sa njima? Zašto stalno govorimo 'neka deca budu deca', kao da će prestati da budu deca zbog nekoliko obaveza?
Ovo su osnovni monotoni poslovi koji treniraju mozak da bude funkcionalan i da funkcioniše čak i kada je „dosadan“, što je zapravo isti „mišić“ koji se zahteva kasnije u školi. Kada deca krenu u školu i dođe vreme za neke nove stvari, njihov prvi odgovor je „Ne mogu, preteško je“ ili „Dosadno mi je“. Zašto? Jer ovi radni mišići nisu bili dovoljno uvežbani zbog beskrajne zabave, a ti mišići se treniraju isključivo radom i obavezama.
4. Tehnologija
Korišćenje tehnologije kao 'besplatne usluge čuvanja' zapravo uopšte nije besplatno. Isplata vas čeka iza ugla. Plaćamo nervnim sistemom naše dece, njihovom pažnjom i njihovom sposobnošću da odlažu zadovoljstvo. U poređenju sa virtuelnom realnošću, svakodnevni život je dosadan. Kada deca uđu u učionicu, izložena su ljudskim glasovima i odgovarajućoj vizuelnoj stimulaciji, za razliku od bombardovanja 'grafičkih eksplozija' i 'specijalnih efekata' koji se vide na ekranima.
Nakon nekoliko sati virtuelne stvarnosti, obrada informacija u učionici postaje veliki izazov za decu jer je njihov mozak naviknut na visok nivo stimulacije koju tehnologija pruža. Nemogućnost obrade nižih nivoa stimulacije čini decu ranjivom na akademske izazove. Tehnologija nas takođe emotivno odvaja od naše dece i naših porodica. Emocionalna dostupnost roditelja je glavni 'hranljivi sastojak' za dečji mozak, a mi, nažalost, svoju decu postepeno uskraćujemo.
5. Deca 'vladaju' svetom
,,Moj sin ne voli povrće." „Moja ćerka ne voli da ide rano u krevet. „Moje dete jednostavno ne voli da doručkuje. — Ne želi sam da se oblači. — Previše je lenja da jede sama. Ovo su neke od najčešćih rečenica koje čujem od roditelja. Od kada nam deca diktiraju kako da ih vaspitavamo? Ako im sve prepustimo, oni će samo jesti testeninu, pekarsku hranu, slatkiše, gledati TV, igrati igrice i nikada ne spavati.
Šta radimo deci ako im damo ono što ŽELE kada znamo da to nije DOBRO za njih? Bez pravilne ishrane i kvalitetnog sna deca u školu dolaze razdražljiva, nervozna i nepažljiva. Pored toga, šaljemo im pogrešnu poruku! Oni uče kako mogu da rade šta žele, a ne da rade ono što ne žele. Koncept 'treba da uradim' je potpuno odsutan. Nažalost, da bismo postigli neke ciljeve u životu – moramo da uradimo ono što je neophodno iako nije uvek ono što želimo. Na primer, ako dete želi da napreduje u školi, mora da uči i radi na tome. Ako želi da bude uspešan fudbaler, mora da vežba. Naša deca jako dobro znaju šta žele, ali imaju velikih problema da urade ono što je potrebno da postignu svoj cilj. I upravo to rezultira neostvarenim ciljevima i ostavlja decu razočaranima.
Trenirajte mozak svog deteta!
Možete napraviti razliku u životu deteta tako što ćete „trenirati“ dečji mozak tako da vaše dete može uspešno da funkcioniše na društvenom, emocionalnom i akademskom nivou.
Evo šta Viktora Prodej predlaže da uradite:
1. Ne plašite se postavljanja granica.
Deci su potrebne granice da bi odrastala u srećne i zdrave ljude! Napravite raspored za obroke, vreme za spavanje i vreme provođenja ispred ekrana Razmislite o tome šta je DOBRO za njih, a ne šta žele/NE ŽELE. Ona će ti zahvaliti kasnije u životu. Roditeljstvo je težak posao. Morate biti kreativni da biste radili ono što je dobro za njih, jer je većinu vremena upravo suprotno od onoga što žele deci. Moraju da provode vreme na otvorenom i da idu u krevet u isto vreme kako bi bili spremni za školu i učenje sledećeg dana Pretvorite stvari koje ne vole u zabavne, emocionalno stimulativne igre.
2. Ograničite tehnologiju i ponovo se emotivno povežite sa decom
Iznenadite ih cvećem, podelite osmeh, golicajte ih, ostavite slatku poruku u njihovom rancu ili ispod jastuka, iznenadite ih ručkom ili desertom posle škole, igrajte, napravite tvrđavu od jastuka u dnevnoj sobi, organizujte porodične večere, igrajte društvene igre, idite na vožnju biciklom, idite u duge šetnje...
3. Vežbajte 'odlaganja zadovoljstva'
Neka čekaju! U redu je dosađivati se – to je prvi korak ka kreativnosti. Postepeno povećavajte „vreme čekanja“ između „želim“ i „dobiću“ Izbegavajte korišćenje tehnologije u javnom prevozu, automobilima i restoranima i umesto toga naučite ih da čekaju dok pričaju i igrajte igrice Ograničite stalno grickanje grickalica i slatkiša.
4. Učite dete od malih nogu 'monotonom' radu, s obzirom da je to osnova budućeg rada i izvodljivosti
Slaganje veša, odlaganje igračaka, kačenje odeće, raspakivanje namirnica, postavljanje stola, pripremanje obroka, nameštanje kreveta... Budite kreativni. U početku učinite to stimulativnim i zabavnim, tako da njihov mozak povezuje odgovornosti i rad sa nečim pozitivnim.
5. Naučite svoje dete društvenim veštinama
Naučite ih da dele, gube/pobeđuju, prave kompromise, hvale druge ljude, koriste reči poput 'molim' i 'hvala'
Prema mom iskustvu, deca se menjaju onog trenutka kada roditelji promene svoju perspektivu o roditeljstvu. Pomozite deci da uspeju u životu tako što ćete trenirati i jačati njihov mozak od malih nogu.
Bonus video: