Slavica Đurić Sedlarević, poznata književnica, otvorila je dušu i otkrila neverovatnu priču koja leži iza njenog života. U "Jutru" na Prvoj, ona je podelila svoje emotivno putovanje, ispričavajući kako je njena majka poklonila svojoj jetrvi – koja nije mogla da ima decu – jedno od najvećih darova: Slavicu.
"Priča počinje u Istoku, divnom gradu koji je poseban po mnogo čemu, a najviše po tome što je 80 odsto zajednica rodbinski vezano. Priča je počela 60-ih godina...", započinje Slavica, otkrivajući osnovu njene neobične životne priče.
Ona opisuje scenu punu emocija i sudbine, gde su žene bile suočene sa bolom neplodnosti i tražile su rešenje u neizvesnosti tog vremena. "Moja majka koja me je odgajala, ona je pre došla u kuću u kojoj je živela, a mlađa jetrva kasnije...", nastavlja Slavica, dok slika očaja i ljubavi stapa sa svakom rečenicom.
"Starija jetrva je prva stigla u porodicu i više od 10 godina se borila sa sterilitetom...", otkriva Slavica, ističući snagu odluke i hrabrosti koja je oblikovala njihovu sudbinu.
"Obilazila je sve lekare, kucala na sva vrata i shvatila da je sve bezuspešno. Govorili su da bi reka suza nasela na njenu patnju. Ona se svaki dan molila i radila sve ono što bi moglo da prizove trudnoću. Ja precizno ne znam čija je incijativa bila da me dobije od moje biološke majke, zato što nikada nisam otvoreno pričala ni sa kim od njih. Znam da mi je neko od rodbine, kasnije, rekao da joj sestra to ponudila, da je rekla da ne može da je gleda više da toliko pati. Međutim, ona je toliko volela svoju jetrvu. Dogovorile su se da jetrva rodi dete za nju i da to bude tajna unutar porodice.
Ipak, sudbina je bila nežna prema maloj Slavici. Iako je rođena kao krhko stvorenje, preživela je zahvaljujući hrabrosti i nesebičnoj ljubavi dve žene koje su joj pružile sve.
Ljubav koja je nadmašila granice
Ovo je priča o dve žene koje su se izborile sa teškoćama, o porodičnoj ljubavi i žrtvovanju, koja je očarala mnoge.
"Teže mi je pala smrt majke koja me je podigla, odgajala i pružila svu ljubav ovog sveta...", priznaje Slavica, oslikavajući dubinu tuge i zahvalnosti koja prožima njeno srce.