Moja majka se udala za svekra, u isto vreme smo bile trudne: Život ispunjen bolom, gubicima i neverovatnom snagom, ljudi zaneme kad čuju Eminu priču

Emina Habibović iz Bosne nosi priču koja deluje kao filmski scenario, ispunjenu strašnim gubicima, ali i neverovatnom snagom i verom u bolju budućnost. Njena životna priča pokazuje kako su žene, čak i u najtežim okolnostima, sposobne da se bore i prevaziđu izazove sudbine.

Sa samo 18 godina, Emina se udala i započela život pun nesigurnosti i žrtava. Rodila je osmoro dece, ali sudbina je bila nemilosrdna – petero njenih mališana izgubila je u različitim periodima njihovih života.

Bol zbog gubitka dece je teško opisati, ali Emina o tome govori sa neverovatnom snagom i dostojanstvom. Njeno prvo dete preminulo je sa samo tri godine, drugo sa godinu dana, a treće je živelo samo 20 dana. Iako je svaki gubitak bio duboka rana, nastavila je da rađa i bori se. „Taman što sam ukopala dva muška deteta, rodila sam žensko koje je, nažalost, umrlo“, priseća se Emina tih tragičnih trenutaka.

Njena borba nije stala samo na gubitku dece. Suprug je prošao kroz četiri operacije, živeo je sa minimalnom penzijom i na kraju je preminuo od infarkta, ostavivši Eminu da se bori sa izazovima starosti i pogoršanim zdravljem.

Operisala je kuk, što joj otežava svakodnevni život, ali kako sama kaže, nije izgubila vedrinu ni veru u bolje dane.

Emina dolazi iz porodice koja je takođe imala svoju neobičnu i tešku sudbinu.

Njena majka, koja je patila od epilepsije, bila je udovica sa dvoje dece kad se udala za svog svekra, kojem je rodila još jedno dete. Ova priča, koliko god zvučala neuobičajeno, bila je stvarnost koju su Emina i njena porodica prihvatili.

„Moja mama se udala za svog svekra, imala je dva sina i mene. Othranila nas je uz mnogo muke i patnje. A onda je i meni došla sudbina da se udam. Udam se ja, a moja mama se uda za svekra. Živeli smo lepo“, priseca se Emina svojih ranih dana.

Najneobičniji trenutak u njenoj priči bio je kada su Emina i njena majka istovremeno bile trudne. Njena majka je rodila sestru, dok je Emina trebalo da rodi 15 dana kasnije. „Kaže meni mama: ‘Sine, ja sam se rešila, a kako ćeš ti?’, a ja joj odgovorim: ‘Kako mi je Bog dao’. Na kraju je ona dojila i moje dete, jer ja nisam imala mleka“, iskreno je ispričala Emina.

Nažalost, ni to dete nije preživelo. Majka je dojila njeno dete pre svog, ali uprkos tome, Emino dete nije želelo da jede. „Njeno dete je jelo sve, a moje nije htelo ništa. Živelo je samo godinu dana i umrlo“, kroz suze je ispričala Emina.

Emina je nakon gubitka prvog deteta ukopala još četvoro.

Ima tri sina koji su živi i zdravi. Rodila ih je sedam, a jedna ćerka joj je preminula.

Priča Emine Habibović je priča o ženi koja je, uprkos svim nedaćama, zadržala hrabrost i veru u život. Njena sudbina nosi duboke tragove bola, ali i snagu žene koja se, uprkos svemu, nije predala.