Naime, psiholog i profesor Tomas Gilovič sproveo je nekoliko istraživanja na ovu temu i otkrio da sreća dece prvenstveno potiče iz njihovih životnih iskustava, a ne iz materijalističkih izvora.
- Tokom istraživanja na poslu zamolila sam decu da mi ispričaju najsrećnije trenutke kojih se sećaju, čega se najviše sećaju. Njihovi odgovori me uopšte nisu iznenadili. Naime, među njihovim odgovorima bili su porodični odlasci u zabavni park, odlasci na bazene, društvene igre sa porodicom, prvi odlazak na more...
- Nisu pomenuli nijednu igračku, baš kao što sam očekivao, jer sam ovim pitanjem želeo da dokažem svom osmogodišnjem sinu da su naša najveća radost iskustva, a ne stvari - objašnjava Gilović.
- To apsolutno vidim na primeru svoje dece. Čak i nakon što nedeljama žele i traže od mene novu igračku i konačno je dobiju, brzo im dosadi i traže sledeću igračku. To je beskrajni ciklus dosade koji je verovatno svaki roditelj pre ili kasnije primetio kod svoje dece. Ono što zajedno doživljavamo povezuje nas, a ta iskustva grade naše porodične veze i postaju dragocena sećanja mnogo više od bilo koje igračke - dodaje on.
Istraživanja pokazuju da se deca koja imaju manje igračaka zapravo igraju više od dece koja ih imaju mnogo, što mnogima u početku može zvučati neverovatno. Razlog je taj što ograničavanje količine igračaka omogućava dubinu detetove igre, ali i podstiče njegovu kreativnost jer ono pronalazi nove načine da se igra sa onim što već dugo ima, zaključuje Gilović.
BONUS VIDEO - Ispovest Velke Gelić, majke koja je sinu dala svoj bubreg
povezane vesti
