Time se čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu.
Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena, kada se verovalo u božanstvo Spas. Narod mu se obraćao molitvom "Sveti Spase, spasi duše naše".
Naročito su mu se za pomoć obraćali zemljoradnici, kako bi spasao useve od gromovnika Peruna, koji je tukao gromovima i gradom. U hrišćanskom periodu, za Spasovdan je počela da se organizuje litija, a Srbi slave slavu i za taj dan se, po pravilu, klalo jagnje.
Starinski običaji zabranjuju da se muškarci na ovaj dan briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Verovanje kaže da na ovaj dan ne valja spavati kako se ne bi dremalo čitave godine.
BONUS VIDEO
